digod
digod
digod (српски, ћир. дигод)[уреди]
Прилог[уреди]
digod, прил.
Облици:
Значења:
Примери:
- Bȇle lùdaje nè sejemo (tȏ ròdi dìgod di sȅjedu vréžu). [2] [3] [4] [5] Зрењанин Буђановци Суботица Госпођинци Итебеј Елемир Перлез Сефкерин [1]
- Mòžda je tȗ dóle dìgod. [6] Фаркаждин [1]
- Ту̑ сам то̑ ди̏год о̀ставила. [7] Суботица Шајкаш [1]# Није била реткост да се жена породи гдегод у жбуњу. Ковиљ [1]# Ме̏темо, сто̀ји два̑ са̑та у̏ пећ, о̏нда ва̏димо ѝс пећке па у̏мијемо ле̏бац, ме̏темо у̀ шпајз: пе̑т ше̑с ле̏бо̄ва и цѝповку (ма̑ли ле̏бац, то̑ се зо̀ве ципо̑вка) и две̑ лѐпиње (за̏вију се у ча̀ршав, ме̏теду се дѝгодека у а̀љине — ја̀стук јел ка̀кви ко́жу, да о̀дмекне). [8] [9] Зрењанин Чента [1]
- Мо̏ж да се на̑ђе дѝгођ и шу̑нка ако љу̑ди о̀ће да про̀даду. Јаша Томић [1]
- Tȍ stȁvimo nòslonjeno dìgođ oko plȍta. Ђала [1]
- Pȍsle smo ovàko dìgođ u fàbriku, di dȍbijemo da rȃdimo. [10] [11] [12] [13] [14] [15] Зрењанин Вишњићево Суботица Мартонош Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Шурјан Бока Неузина Ловра [1]
- Дѝгоћ у апате́ки ра̑ди. [16] [1]
- А чи̑м те̏раш ко̏жне — бр̑зо се упро̀па̄сти, па о̏нда нѝје ако ѝдеш дѝгођ за пара́ду. Ђала [1]
- Бе́чи о̏чи кад ѝдеш дѝгод да се нѐ сатреш. Итебеј [1]
- Uvátićemo kònje d[a] idémo dìgod. [9] Меленци [1]
- Pa ìšo u dŕva, ìšo ȕ trsku, a mlȍgo púti je ìšo i tàko dìgod šta, šta se rȃdi, da kȍsi, da tȗ tȑsku za nȏvce. Арадац Ново Милошево [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 314, 315, 329.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 41, 156, 207.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 273, 275, 277, 359.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 291.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 24, 207.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153.
- ↑ 9,0 9,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 273.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 315.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 24.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 65, 359.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 273, 341.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 144.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 150.