dečiji

dečiji

dečiji (српски, ћир. дечији)[уреди]

Облици:

  1. -e, -a [1]

Значења:

  1. Koji pripada deci, koji se odnosi na decu. [1]
  2. Popodnevna užina. [1]

Примери:

  1. Bíle smo glȕpave, ali ȅto — tȅralo nas je òna dȅčija žèlja. Бачко Петрово Село [1]
  2. Obúku se déca u dȅčije aljȉne. [2] [3] [4] Вршац Сремска Каменица Српски Крстур Банатско Аранђелово Ново Милошево Српска Црња Итебеј Меленци Арадац Бока Фаркаждин Чента Павлиш Деска [1]# Де̏чје о̀бданӣште има́мо за сто̑ дѐце. [5] Мокрин [1]# Поподне око7 часова била је уобичајена велика уја, коју су понегде називали и дечијом ујом. [6] [1]


Изрази:

  1. slavu ti dečju ! ("isto"). Јасеново [1]
  2. sveca ti dečjeg ! ("blag prekor"). [1]
  3. Mrtve ti dečije ! [1]
  4. Živi ko tiče udečiji šaka ("biti u nečijoj vlasti, biti sputavan, stradati"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.76.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.45.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3,001, 52—67, стр. 61.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.18.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска),996, 95 стр, стр.9.

Напомене[уреди]