dȕga

dȕga

dȕga (српски, ћир. ду̏га)[уреди]

Именица[уреди]

dȕga, ж

Категорије: бач.


Облици:

  1. duga [1]

Значења:

  1. Lučno savijena daska za pravljenje buradi. [1]

Примери:

  1. Dȃ, tȏ se zòve dȕga, tȃ tàko što stòji, što se sàvīja mȁlo gȍre i dȍle što se sȁvije. [2] Суботица Черевић Сремски Карловци Турија Равно Село Змајево Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево [1]
  2. Ne može da dođe do greške u radu, odnosno u rezanju duga. Potrebno je da duga bude uža na krajevima u odnosu na srednji deo, a u isto vreme masivnija na krajevima u odnosu na sredinu zbog savijanja duge. [3] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ,6,980, 59—92, стр. 66.
  3. Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35,993,29—234.

Напомене[уреди]