ду̏га

ду̏га

ду̏га (српски, lat. dȕga)[уреди]

Именица[уреди]

ду̏га, ж

Категорије: бач.


Облици:

  1. дуга [1]

Значења:

  1. Лучно савијена даска за прављење буради. [1]

Примери:

  1. Да̑, то̑ се зо̀ве ду̏га, та̑ та̀ко што сто̀ји, што се са̀вӣја ма̏ло го̏ре и до̏ле што се са̏вије. [2] Суботица Черевић Сремски Карловци Турија Равно Село Змајево Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево [1]
  2. Не може да дође до грешке у раду, односно у резању дуга. Потребно је да дуга буде ужа на крајевима у односу на средњи део, а у исто време масивнија на крајевима у односу на средину због савијања дуге. [3] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ,6,980, 59—92, стр. 66.
  3. Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35,993,29—234.

Напомене[уреди]