dȕd

dȕd

dȕd (српски, ћир. ду̏д)[уреди]

Именица[уреди]

dȕd, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. dud [1]

Значења:

  1. Morus alba. [1]
  2. Morus rubra. [1]
  3. Morus nigra. [2] Ердевик Платичево Чортановци Велика Ремета Стапар[1]
  4. Jagoda, Fragaria. Нови Кнежевац[1]

Примери:

  1. Tȗ nus tȃj nȁš sàlāš, bȁš drȕm, sa dvȃ rȇda dùdōva. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Дероње Бачинци Сусек Лаћарак Свилош Врдник Стари Сланкамен Суботица Мартонош Кула Турија Равно Село Параге Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Бачка Паланка Нови Сад Бегеч Ковиљ Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Башаид Итебеј Елемир Јаша Томић Зрењанин Шурјан Бока Неузина Орловат Фаркаждин Ловра Деска Сенпетер [1]
  2. A kad smo ga [konja] dòterali kȕći, nȇmamo ni kȍla ni áma, nit ȉmamo štȁlu, vézali ga za dȕd u àvliju. Бешка [1]# И̏ди ку̏ћи, жу́ри се, па узбѐри с о̀то̄г ду̏да ли̑ст. Томашевац [1]# И̏маш прѐт кућу бе̑ли ду̏д. [2] Томашевац Ердевик Врдник Буковац Чортановци Велика Ремета [1]# И̏мамо ми̏ ду̏д у ба̑шти. И̏ма бе̑ли ду̏д, а и̏ма му́рга. Му́рга бу̏де љу̏бичаст. А и̏ма не̏ки си̏тан, то̑ су дѝвљи. Ти̑ дѝвљи, то̏ бу̏де — и по̀ шуми, и по баи́рима, по а̏та̄ру, дѝ год о̏ћеш, то̏г дѝвљог ду̏да. [2] Буковац [1]


Синоними:

  1. duda, jagoda [1]


Изрази:

  1. Neće ˜ od jednog udarca pasti ("jedan neuspeh ne može slomiti stabilnnu osobu"). [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 149, 290.
  4. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 599.
  5. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92, стр. 66.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 98, 135.
  7. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 51, 79, 81, 129.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14, 18, 242, 309, 340.
  10. ↑ Мила Босић, Ђурђевдански обичаји и веровања Срба у Војводини. — Рад, 35, 1993, 161—176, стр. 172.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=dȕd&oldid=372323”