dȅo
dȅo
dȅo (српски, ћир. де̏о)[уреди]
Именица[уреди]
dȅo, м
Категорије: об.
Облици:
Примери:
- U tom momȅntu kad je bȉo rȁnjen, njègov òtac Péra dȍtrčo je kod mène da me pȋta dȁ l će prežíviti, pošto níje rȁnjen u plúćama već u strȁžnji délovi. [2][3] [4] Итебеј Суботица Падеј Ново Милошево Меленци Житиште Јаша Томић Фаркаждин Чента Избиште [1]# У чѐтврти ма̏ по осма́цима (о̀сма̄к — ста̑ри ка̑жу — то̑ је о̑сми де̏во од сѐсије: три̑ ме̏ста по хѝљаду ше̑сто̄ ква̏дра̄тних фа́ти, чѐтврто ме̏сто по хи̏љаду две̏ста, о̀стане још чѐтрсто ква̏дратних фа́ти за ледѝну). [5] [6] Меленци Итебеј Фаркаждин [1]# Тру̏т кад му де̏о, по̑лни о̀рга̄н о̀стане у ма̏тици, у̀гине. [7] Радојево [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 166.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107, 108, 274.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 142.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 274.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).