tal

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

tal

tal (српски, ћир. тал)[уреди]

Именица[уреди]

tal, м

Категорије: риб.


Значења:

  1. Zadnji, uži deo vrške. [1]
  2. Prednji, veći zakošak na vrški, bubnju. [2] Сремски Карловци Нови Сад[1]
  3. Deo, udeo u nekoj imovini, deo nasleđa. [1]
  4. Pregrada u tikvari. [2] Сремски Карловци[1]

Примери:

  1. Za mȏg vȇka ja nísam ni trȅći tȃl spávo pod dùšek, u krevètu, neg po pȍlju, po rítu: na zèmlji i u snégu. [3] Зрењанин [1]
  2. Tȏ se prȁvi od dvȃ tȃla vòde i jèdnōg tȃla sìrćeta. Пачир [1]
  3. Tȗ su vèćim tȃlom Rváti. [4] [5] [6] Перлез Змајево Остојићево Каћ Кикинда Вршац Јасеново Црвена Црква Калаз [1]
  4. Mlȍgo je táli. [5] Итебеј [1]
  5. Vrška... ima pet obruči... Jedno se zove prednji tal, jedno zadnji. Dva dela ima. [2] Нови Сад [1]
  6. Àlāt mu je tȗ dȉ rȃdi a rȉba mu je u prȅdnjem tálu, i tȗ rȉba mȍže da stȍji ako trȅba u vòdi, a òvāmo mu je súvo u čámcu. [7] Ковиљ [1]
  7. Kolìki je mȏj tȃl òd kućē? Суботица [1]
  8. Òni su dȍbili dvȁ tȃla, jȁ sam jèdan tȃl. Војка [1]
  9. Dȍbīla je ȕ tāl dvȃ lánca zèmlje. Пачир [1]
  10. Ja moj tal zemlje dam sinu. [8] [9] Ченеј Черевић Ђала Банатско Аранђелово Нови Бечеј Црвена Црква Деска Иванда [1]
  11. Pròdam mȍj tȃo. Шимановци [1]
  12. Dobio je na ime tala dva lanca zemlje. Бегеч [1]
  13. Jèdnu dèvōjku ȉmam, nȇ da žȁlim, dȁću tȃla kòlko bȉdem skȕpio samo da bȉde srȅtna i da ȉma. Бока [1]
  14. On siroma, ona opet nije imala tala, pa su se patili. [9] Ченеј Черевић Змајево Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Јаша Томић Вршац Црвена Црква Иванда [1]
  15. Bogata devojka, nosi veliki tal. Јасеново [1]


Синоними:

  1. deo [1]
  2. gebir [1]
  3. miraz [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 335.
  5. 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 66.
  9. 9,0 9,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]