tal
tal
Именица
[уреди]tal, м
Категорије: риб.
Значења:
- Zadnji, uži deo vrške. [1]
- Prednji, veći zakošak na vrški, bubnju. [2] Сремски Карловци Нови Сад[1]
- Deo, udeo u nekoj imovini, deo nasleđa. [1]
- Pregrada u tikvari. [2] Сремски Карловци[1]
Примери:
- Za mȏg vȇka ja nísam ni trȅći tȃl spávo pod dùšek, u krevètu, neg po pȍlju, po rítu: na zèmlji i u snégu. [3] Зрењанин [1]
- Tȏ se prȁvi od dvȃ tȃla vòde i jèdnōg tȃla sìrćeta. Пачир [1]
- Tȗ su vèćim tȃlom Rváti. [4] [5] [6] Перлез Змајево Остојићево Каћ Кикинда Вршац Јасеново Црвена Црква Калаз [1]
- Mlȍgo je táli. [7] Итебеј [1]
- Vrška... ima pet obruči... Jedno se zove prednji tal, jedno zadnji. Dva dela ima. [2] Нови Сад [1]
- Àlāt mu je tȗ dȉ rȃdi a rȉba mu je u prȅdnjem tálu, i tȗ rȉba mȍže da stȍji ako trȅba u vòdi, a òvāmo mu je súvo u čámcu. [8] Ковиљ [1]
- Kolìki je mȏj tȃl òd kućē? Суботица [1]
- Òni su dȍbili dvȁ tȃla, jȁ sam jèdan tȃl. Војка [1]
- Dȍbīla je ȕ tāl dvȃ lánca zèmlje. Пачир [1]
- Ja moj tal zemlje dam sinu. [9] [10] Ченеј Черевић Ђала Банатско Аранђелово Нови Бечеј Црвена Црква Деска Иванда [1]
- Pròdam mȍj tȃo. Шимановци [1]
- Dobio je na ime tala dva lanca zemlje. Бегеч [1]
- Jèdnu dèvōjku ȉmam, nȇ da žȁlim, dȁću tȃla kòlko bȉdem skȕpio samo da bȉde srȅtna i da ȉma. Бока [1]
- On siroma, ona opet nije imala tala, pa su se patili. [10] Ченеј Черевић Змајево Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Јаша Томић Вршац Црвена Црква Иванда [1]
- Bogata devojka, nosi veliki tal. Јасеново [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 335.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 66.
- ↑ 10,0 10,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).