dȃn

dȃn

dȃn (српски, ћир. да̑н)[уреди]

Именица[уреди]

dȃn, м

Облици:

  1. a., b. [1]
  2. dȃni, dan [1]

Значења:

  1. Vreme kada se bere grožđe. Суботица[1]
  2. Praznici. [1]
  3. Badnji dan. [1]
  4. Vremenska nepogoda koja uzrokuje velike materijalne štete a ponekad i ljudske žrtve. Нови Сад[1]
  5. Dan za mobu. Краљевци[1]
  6. Vreme koje ljudi provode na poslu, radu. Черевић[1]
  7. Maglovit i hladan zimski dan. Јасеново[1]
  8. Drugi dan svadbe. [1]
  9. Vreme, doba, period. [1]
  10. Starost. [2] [3] Параге Стапар[1]

Примери:

  1. Mȏj stȁrac dȏđe ȍči Pétkovače, pa onak ȏn tȗ sèdi dvȃ dȃna dok nè prōđe slȁva. [4] [5] [6] [7] [8] Итебеј Мартинци Врдник Рума Мартонош Сента Сивац Стапар Србобран Чуруг Госпођинци Ченеј Ђурђево Бачка Паланка Српски Крстур Нови Кнежевац Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Јаша Томић Елемир Зрењанин Арадац Бока Томашевац Добрица Иланџа Фаркаждин Баранда Павлиш Избиште Јасеново [1]# Ка[д] до̑ђу До̑ви и бла́ги да̑ни, по́па изно̏си лити̏ју. Избиште [1]# Колач [божићни] не украшавају поскурником јер је, како кажу, веселник дан. [1]# На за́ветни да̑н се ни́је ра́дило, по̀стило се и ѝшло у̀ цркву јер су кадгод љу̑ди стра́дали баш на̀ тај да̑н. Нови Сад [1]# У Великом Гају, Козјаку, Иђошу и Новом Милошеву други дан свадбе много је веселији и занимљивији за свадбаре, те га називају „велика свадба”. У Уљми је то „редушин дан”. [9] Уљма [1]# Ви̏ше да́нова. [10] Елемир Ченеј Српска Црња Итебеј [1]# Са̀стајали [су] се у та̀козва̄ној ку̏ћи зма̏јевац. И ту̑ су сво̀је да̑не прово̀дили ле̏ти са сво̀јим пријатѐљима. [11] [2] [3] [12] Сремска Каменица Стапар Параге Башаид [1]
  2. Tȏ je se kȕpovālo u mládē dȃne, a ne sàde. Бачинци [1]


Изрази:

  1. mn [1]
  2. Ban [1]
  3. EGJ 107] [1]
  4. dna/dne samo kao deo imena praznika. — Oči Ìvanja dnȃ ("Oči Ìvanja dnȃ"). Кикинда Ново Милошево Кумане Елемир Итебеј Неузина Јарковац [1]
  5. ne vȉdeti bȇla dȃna ("mnogo raditi, imati mnogo posla"). Вршац [1]
  6. svako čudo za tri dana ("ni na kakav događaj ljudi dugo ne obraćaju pažnju"). Сомбор [1]
  7. dȕži je ˜ kȍlko péto kòrākne ("kaže se u proleće kad je svaki dan nešto duži nego prethodni"). Ковиљ [1]
  8. dobar ko dobar ˜ [1]
  9. više je dana neg kobasica ("ima dovoljno vremena da se nešto postigne, uradi i sl."). Ковиљ Вршац [1]
  10. Brojȁti dȃne ("biti na samrti"; "Tȅško njému, brojȋ, siróma dȃne, nȉšta od njéga nȇma"). Вршац [1]
  11. ispisali mu se dani ("biti na samrti"). [1]
  12. nema smrti bez suđena dana ("ne može se umreti pre nego što je suđeno"). [1]
  13. krasti bogu dane ("dangubiti"). Футог Ковиљ Ново Милошево Вршац [1]
  14. Vrne˜ ("prevali podne"). Крашово [1]
  15. vȋle ùšle u tvȏj ˜ ("kletva"). Нови Бечеј [1]
  16. čúvati bȇle pȁre za cȓne dȃne ("štedeti"). Футог Вршац [1]
  17. ceo bogovetni ˜ ("od jutra do mraka"). Јасеново [1]
  18. níje svȁki ˜ Bȁdnji ˜ ("sreća ne služi uvek"). Футог [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 58.
  3. ↑ 3,0 3,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 126, 129, 152, 161, 163, 167, 174, 180, 184, 188, 208, 210, 212, 215, 217, 225, 229, 274, 289.
  5. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 347.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 31.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 66, 78, 82, 85, 114, 115.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19, 151, 218, 270.
  9. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 151.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 299.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=dȃn&oldid=488794”