Пређи на садржај

да̑н

да̑н

да̑н (српски, lat. dȃn)

[уреди]

Именица

[уреди]

да̑н, м

Облици:

  1. а., б. [1]
  2. да̑ни, дан [1]

Значења:

  1. Време када се бере грожђе. Суботица[1]
  2. Празници. [1]
  3. Бадњи дан. [1]
  4. Временска непогода која узрокује велике материјалне штете а понекад и људске жртве. Нови Сад[1]
  5. Дан за мобу. Краљевци[1]
  6. Време које људи проводе на послу, раду. Черевић[1]
  7. Магловит и хладан зимски дан. Јасеново[1]
  8. Други дан свадбе. [1]
  9. Време, доба, период. [1]
  10. Старост. [2] [3] Параге Стапар[1]

Примери:

  1. Мо̑ј ста̏рац до̑ђе о̏чи Пе́тковаче, па онак о̑н ту̑ сѐди два̑ да̑на док нѐ про̄ђе сла̏ва. [4] [5] [6] [7] [8] Итебеј Мартинци Врдник Рума Мартонош Сента Сивац Стапар Србобран Чуруг Госпођинци Ченеј Ђурђево Бачка Паланка Српски Крстур Нови Кнежевац Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Јаша Томић Елемир Зрењанин Арадац Бока Томашевац Добрица Иланџа Фаркаждин Баранда Павлиш Избиште Јасеново [1]
  2. Ка[д] до̑ђу До̑ви и бла́ги да̑ни, по́па изно̏си лити̏ју. Избиште [1]# Колач [божићни] не украшавају поскурником јер је, како кажу, веселник дан. [1]# На за́ветни да̑н се ни́је ра́дило, по̀стило се и ѝшло у̀ цркву јер су кадгод љу̑ди стра́дали баш на̀ тај да̑н. Нови Сад [1]
  3. У Великом Гају, Козјаку, Иђошу и Новом Милошеву други дан свадбе много је веселији и занимљивији за свадбаре, те га називају „велика свадба”. У Уљми је то „редушин дан”. [9] Уљма [1]# Ви̏ше да́нова. [10] Елемир Ченеј Српска Црња Итебеј [1]# Са̀стајали [су] се у та̀козва̄ној ку̏ћи зма̏јевац. И ту̑ су сво̀је да̑не прово̀дили ле̏ти са сво̀јим пријатѐљима. [11] [2] [12] [13] Сремска Каменица Стапар Параге Башаид [1]
  4. То̑ је се ку̏пова̄ло у мла́де̄ да̑не, а не са̀де. Бачинци [1]


Изрази:

  1. мн [1]
  2. Бан [1]
  3. ЕГЈ 107] [1]
  4. дна/дне само као део имена празника. — Очи Ѝвања дна̑ ("Очи Ѝвања дна̑"). Кикинда Ново Милошево Кумане Елемир Итебеј Неузина Јарковац [1]
  5. не ви̏дети бе̑ла да̑на ("много радити, имати много посла"). Вршац [1]
  6. свако чудо за три дана ("ни на какав догађај људи дуго не обраћају пажњу"). Сомбор [1]
  7. ду̏жи је ˜ ко̏лко пе́то ко̀ра̄кне ("каже се у пролеће кад је сваки дан нешто дужи него претходни"). Ковиљ [1]
  8. добар ко добар ˜ [1]
  9. више је дана нег кобасица ("има довољно времена да се нешто постигне, уради и сл."). Ковиљ Вршац [1]
  10. Броја̏ти да̑не ("бити на самрти"; "Те̏шко ње́му, броји̑, сиро́ма да̑не, ни̏шта од ње́га не̑ма"). Вршац [1]
  11. исписали му се дани ("бити на самрти"). [1]
  12. нема смрти без суђена дана ("не може се умрети пре него што је суђено"). [1]
  13. красти богу дане ("дангубити"). Футог Ковиљ Ново Милошево Вршац [1]
  14. Врне˜ ("превали подне"). Крашово [1]
  15. ви̑ле у̀шле у тво̑ј ˜ ("клетва"). Нови Бечеј [1]
  16. чу́вати бе̑ле па̏ре за цр̑не да̑не ("штедети"). Футог Вршац [1]
  17. цео боговетни ˜ ("од јутра до мрака"). Јасеново [1]
  18. ни́је сва̏ки ˜ Ба̏дњи ˜ ("срећа не служи увек"). Футог [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 58.
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 126, 129, 152, 161, 163, 167, 174, 180, 184, 188, 208, 210, 212, 215, 217, 225, 229, 274, 289.
  5. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 347.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 31.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 66, 78, 82, 85, 114, 115.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19, 151, 218, 270.
  9. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 151.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 299.
  12. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9.
  13. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=да̑н&oldid=488793”