dírati

dírati

dírati (српски, ћир. ди́рати)[уреди]

Глагол[уреди]

dírati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. dirati, dȋram [1]
  2. dirnem, dirati [1]

Значења:

  1. Dodirivati, ticati nešto. [1]
  2. Uzimati nešto. [1]
  3. Imati dejstvo na nešto, uticati, delovati. [1]
  4. Napadati, nasrtati na nekoga. [1]
  5. Uznemiravati. [1]
  6. Zadevati, peckati nekoga. [1]
  7. Pružiti ruku, neko oruđe i sl. do kratkotrajnog dodira s nečim. [1]
  8. Uzeti nešto od hrane, okusiti. [1]

Примери:

  1. Krȁva je jȃko mírna. Čèšī je kako vȍleš, sàmo nèmoj za sȉse dírati dok je nè meteš nȕ[z] zīd, dok je nè vēžeš. [2] [3] [4] Мартонош Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Зрењанин Томашевац [1]# Ѝзва̄дим пра́во на пу̏шку (то̑ сте тре̏бали у пр̑ви ма̏ напи́сати) — би̏о џа̏ндари, би̏о ко̑ да до̑ђе, мо̀ја [је] пу̏шка о̀бешена ту̑ у̀ собу; то̑ нѐ сме ди́рати ни̏ко (јел кад ѝдем у̏ поље да ме зу̀стави) — кад и̏мам пра́во!. [2] Ново Милошево [1]# У ма̀ртӯ се си̏је, па̀сӯљ се о̀копа, не̏ко о̀прска, и о̀копа̄ га и нѐ дӣра до а̀вгуста, док се не чу̀па. [5] Параге [1]# Ни̏ко нас ни́је ди́ро и ми̑ ни̏ког. [2] Србобран [1]
  2. Níje nas nȉko díro. Калаз [1]# Онда су до̀шли до̏ктори, па су о̏ма ра̀секли и за̏вӣли. Онда је ни́су ди́рали три̑ да̑на. [2] Мартонош [1]# Ди́рају је дечу̀рлија. Шимановци [1]# Ако о̏ће да бр̏же ѝде, о̏нда шви̏ћне и ви̑кне по и̏мену, и ма̏ло на̏траг ди̏рне ка̀мџијом, и е̏то. Товаришево [1]# Ни́су ни ди́рнуле то̑ што сам ја̑ спа̏ковала, […] ни́ су те̏ле да је̏ду, ра зо̀ ча̄ ране. [5] Параге [1]


Изведене речи:

  1. dirnuti [1]


Синоними:

  1. dodirivati [1]
  2. darnuti [1]


Изрази:

  1. Ne diraj u gomno da ti smrdi! ("ne treba se svađati s razdražljivom osobom"). [1]
  2. ne diraj u zoljino gnjezdo! ("ne treba se svađati s osobom koja je ljutite prirode, prznica, svađalica"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 218. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 104.
  5. 5,0 5,1 Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 582. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене[уреди]