ди́рати
ди́рати
Глагол
[уреди]Облици:
Значења:
- Додиривати, тицати нешто. [1]
- Узимати нешто. [1]
- Имати дејство на нешто, утицати, деловати. [1]
- Нападати, насртати на некога. [1]
- Узнемиравати. [1]
- Задевати, пецкати некога. [1]
- Пружити руку, неко оруђе и сл. до краткотрајног додира с нечим. [1]
- Узети нешто од хране, окусити. [1]
Примери:
- Кра̏ва је ја̑ко ми́рна. Чѐшӣ је како во̏леш, са̀мо нѐмој за си̏се ди́рати док је нѐ метеш ну̏[з] зӣд, док је нѐ ве̄жеш. [2] [3] [4] Мартонош Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Зрењанин Томашевац [1]# Ѝзва̄дим пра́во на пу̏шку (то̑ сте тре̏бали у пр̑ви ма̏ напи́сати) — би̏о џа̏ндари, би̏о ко̑ да до̑ђе, мо̀ја [је] пу̏шка о̀бешена ту̑ у̀ собу; то̑ нѐ сме ди́рати ни̏ко (јел кад ѝдем у̏ поље да ме зу̀стави) — кад и̏мам пра́во!. [5] Ново Милошево [1]# У ма̀ртӯ се си̏је, па̀сӯљ се о̀копа, не̏ко о̀прска, и о̀копа̄ га и нѐ дӣра до а̀вгуста, док се не чу̀па. [6] Параге [1]# Ни̏ко нас ни́је ди́ро и ми̑ ни̏ког. [7] Србобран [1]
- Ни́је нас ни̏ко ди́ро. Калаз [8]# Онда су до̀шли до̏ктори, па су о̏ма ра̀секли и за̏вӣли. Онда је ни́су ди́рали три̑ да̑на. [9] Мартонош [1]# Ди́рају је дечу̀рлија. Шимановци [1]# Ако о̏ће да бр̏же ѝде, о̏нда шви̏ћне и ви̑кне по и̏мену, и ма̏ло на̏траг ди̏рне ка̀мџијом, и е̏то. Товаришево [1]# Ни́су ни ди́рнуле то̑ што сам ја̑ спа̏ковала, […] ни́ су те̏ле да је̏ду, ра зо̀ ча̄ ране. [10] Параге [1]
Изведене речи:
Изрази:
- Не дирај у гомно да ти смрди! ("не треба се свађати с раздражљивом особом"). [1]
- не дирај у зољино гњездо! ("не треба се свађати с особом која је љутите природе, прзница, свађалица"). Јасеново [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 218.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 104.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 582.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 208.
- ↑ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 217.
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 592.