dìgodēka
dìgodēka
dìgodēka (српски, ћир. дѝгоде̄ка)[уреди]
Примери:
- Mȅtemo, stòji dvȃ sȃta ȕ peć, ȍnda vȁdimo ìs pećke pa ȕmijemo lȅbac, mȅtemo ù špajz: pȇt šȇs lȅbōva i cìpovku (mȃli lȅbac, tȏ se zòve cipȏvka) i dvȇ lèpinje (zȁviju se u čàršav, mȅtedu se dìgodeka u àljine — jàstuk jel kàkvi kóžu, da òdmekne). [1] [2] Зрењанин Чента [3]
Референце[уреди]
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.53.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.73.
- ↑ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.