дѝгоде̄ка
дѝгоде̄ка
дѝгоде̄ка (српски, lat. dìgodēka)[уреди]
Примери:
- Ме̏темо, сто̀ји два̑ са̑та у̏ пећ, о̏нда ва̏димо ѝс пећке па у̏мијемо ле̏бац, ме̏темо у̀ шпајз: пе̑т ше̑с ле̏бо̄ва и цѝповку (ма̑ли ле̏бац, то̑ се зо̀ве ципо̑вка) и две̑ лѐпиње (за̏вију се у ча̀ршав, ме̏теду се дѝгодека у а̀љине — ја̀стук јел ка̀кви ко́жу, да о̀дмекне). [1] [2] Зрењанин Чента [3]
Референце[уреди]
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.53.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.73.
- ↑ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.