dèca

dèca

deca (српски, ћир. деца)[уреди]

Примери:

  1. Zà mōj àstal sàmo mòja dèca Bèvānčići. Мартонош [1]
  2. Podélio sam dȅci dȅvet jȕtāra. [2] [3] [4] [5] [6] Стапар Лаћарак Врдник Рума Сента Мол Стапар Србобран Госпођинци Ђурђево Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Бока Фаркаждин Сефкерин Ченеј [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.13.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.6, 30.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр.24,25,51.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.43,52,09,79, 307, 349.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]