crn

Извор: Викиречник

crn

crn (српски, ћир. црн)[уреди]

Придев[уреди]

crn -а, -о, прид.

Категорије: одр. вид.прен.


Облици:

  1. -a, crni, -o [1]
  2. pr [1]
  3. a., b. [1]

Значења:

  1. Naziv i ime životinji, crnoj ili crne glave. [2] Ердевик Свилош Кленак Јарак Хртковци Платичево Грабовци Крушедол Прхово Купиново[1]
  2. Crna odeća (kao znak žalosti za umrlim). [1]
  3. Gnojno zapaljenje tkiva na površini kože ovaca Antrax. Лупак Водник Клокотич Равник Јабалче Нермиђ Крашово[1]
  4. Nečist, prljav, zamazan. [1]
  5. Rasa pčela. [1]
  6. Isto. [1]
  7. Sorta šljive. [1]
  8. Sorta žita. [3] Госпођинци[1]
  9. Čista, providna voda. [1]
  10. Stablo muške jedinke kudelje koje ne donosi plod. [3] Госпођинци Тител[1]
  11. Prostorija u kojoj se kuva, s ognjištem i otvorenim dimnjakom. [1]
  12. Sorta lubenice. [3] Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Тител[1]
  13. Sorta bundeve za ishranu stoke. Ново Милошево[1]
  14. Rasa pčela. [1]
  15. Krupnija, kvalitetnija riba. [1]
  16. Sorta rotkve. [3] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител[1]
  17. Kobila tamnoriđe dlake. Товаришево[1]
  18. Domaća svinja crne dlake, velike masnoće, otpornosti i manjih zahteva u pogledu ishrane. [1]
  19. Sorta pšenice. [4][1]
  20. Led na površini reke koji dolazi iz Mađarske. [1]
  21. Unutrašnji organ, najveća telesna žlezda, koja se nalazi u gornjem delu trbušnje duplje i ima važne funkcije u vezi s razmenom materija u organizmu, jetra. Банатско Аранђелово[1]
  22. Isto. Вршац Избиште Јасеново[1]
  23. Med tamne boje. [1]
  24. Vrsta soma. [1]
  25. Konj tamnoriđe dlake. Товаришево[1]
  26. Vrsta zemljišta. [3] Каћ[1]
  27. Brašno s primesama mekinja. [3] Сомбор Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител Вршац[1]
  28. Sorta žita. [1]
  29. Tilia cordata. [5] Врдник[1]
  30. Allium cepa. [1]
  31. Pinus nigra. Бачинци Свилош Сусек Орловат[1]
  32. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  33. Cucurbita melopepo. Бегеч Ђурђево[1]
  34. Morus nigra. [5] Ердевик Платичево Чортановци Велика Ремета Стапар[1]
  35. Crataegus nigra. [5] Чортановци[1]
  36. Quercus petraea. [5] Ердевик[1]
  37. Bidens tripartitus. [1]
  38. Isto. [6] [3] Лаћарак Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Ковиљ Тител Нови Кнежевац Башаид Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Избиште[1]
  39. Vrsta ribe. [7] Босут[1]
  40. Kao deo zooloških naziva. [1]
  41. Ciconia nigra. [1]
  42. Ardea purpurea. [1]
  43. Težak, mučan, teško podnošljiv. [1]
  44. Nesrećan dan. Вршац[1]
  45. Zagnojen čir ispod kože. [1]
  46. Uz imenice koje znače nešto zlo, nepovoljno, negativno. [1]
  47. Gnojno zapaljenje tkiva na površini kože ovaca Antrax. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. A jȃ sam šȉla cȓni sȍmot i od plȉša trȋ frtálja. Велики Гај [1]
  2. Kupi crno kostimče, lepo ti stoji. [8] [9] [10] [6] [11] Ченеј Мартонош Госпођинци Башаид Итебеј Меленци Избиште Ловра [1]
  3. Ȏn je njèga tàko izléčio da je samo tàko kao prútić onàko cŕna flȅka òstala. Бешка [1]
  4. Zvȁo sam krȁve Léna i Gára (tȃ je bíla cŕna pa gȁrava). [8] [10] Зрењанин Апатин Бачка Паланка Фаркаждин [1]
  5. Nosim crno, umro mi baca. [11] Ченеј [1]
  6. Sad je oprala veš, a gaće joj crne. Сомбор [1]
  7. Ìmali kòje ȍćeš rȁse, òni su ȍnda uvòzili kàvkāske cȓne pčȅle. [12] Каћ Гардиновци Међа [1]
  8. Kavkȃska cȓna pčȅla je šȉljasta, tȁnka. [12] Дупљаја [1]
  9. Narodna imena za domaće šljive su: cepače, mađarke, ringlovi, turgunje, marelice, bjelice, crna bistrica, zelena kasna, balkanska carica, trnovača, kraljica viktorija. [13] [1]
  10. Terovane [vrške] smo mećali di je crna voda, a bele smo mećali di je bela voda, da ne primete. [7] Бачка Паланка [1]
  11. U mrtvoj Tisi, u Čurugu tamo je bila silna deverika, i to ona što kažu crna, lopatarka, krupna deverika. [7] Србобран [1]
  12. Cȓna kȗjna tȏ se zválo. Tȗ je bȉo òtvoren kȍmin i tȗ se súšilo mȇso. [14] Велико Средиште [1]
  13. Kàdgod su bíle nȉke cȓne pčȅle, tȏ su bíle čȉsto mȁlo ko dìvlje pčȅle. Tȇ su bíle jȃko goròpadne, al jȃko vrédne bíle. [12] Србобран Дивош Деспотово Гардиновци Итебеј Дупљаја Омољица [1]
  14. U crnu ribu spada prvo šaran, onda som, kečiga, esetra, moruna, pastruga, smuđ, to je sve u crnu ribu, krupnu. [7] Нови Сад Србобран Елемир [1]
  15. Ima bela riba, ima crna riba. Crna riba: som, smuđ, šaran, a bela je sva što je bela. Beo je i smuđ, ali na primer smuđ već spada u crnu ribu. Smuđ, som i kečiga — to je krupna riba, i šaran — to je crna riba. Футог [1]
  16. Nȅkad smo cȓne svȋnje ránili samo kùruzom u klípu i bíle su bȍlje neg òve dànašnje. [2] Врдник Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Гибарац Моловин Сот Бачинци Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Кленак Вогањ Јарак Хртковци Платичево Сремска Каменица Грабовци Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин [1]
  17. Imamo, recimo, rečni led, a imamo maroški led. To bi bilo iz Mađarske dođe, Marološ reka, crni led. [7] Елемир [1]
  18. Već u àvgustu smo cédili cȓni mȇd, ȕkūs ìmo ko òra, lȇp je bȉo, níje se ušèćerio. [12] Сремска Митровица Ердевик Нештин Карловчић Верушић Жедник Сомбор Каћ Гардиновци Кикинда Радојево Омољица [1]
  19. Crni... jedared bukne najviše, a zeleni somovi, oni su besni ko kerovi. [7] Кленак [1]
  20. U staro vreme sejali smo stare fele žita: bankut, sekeš žito, dekat i crno vlaće. [3] [4] Мокрин Тител [1]
  21. Ìmala jȃ lȕka cȓna, pa tȗ ȕvek mȅtem ù tāj mȏj kȍnk, pa sèdīm, pa trȇbim. Дероње [1]
  22. Stȁvila sam ìzvode za cȓni lȕk. Бачинци [1]
  23. Ȍnda ćemo sȅjati: krompíra, pasúlja za zrȅlo; lȕka cȓna za zȋmu. [8] Зрењанин [1]
  24. Sam ȕzela málko cȓna lȕka da òljūštim, a što je ljȗt, ȍči mi ko da sam drékala dvȃ dȃna. [3] [6] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Ковиљ Тител Ђала Шурјан Бока Неузина Гај [1]
  25. Cȓni číčak, ȏn ȉde u bȍkoru. I ȏn ȉsto ȉma tȇ bódlje, bòdē tȃj cȓni číčak. Ȏn fòrmīra tàko, kao pàsūlj ȉmā glàvice. I na prímer, kad vȋ idéte sȁd gde njèga ȉma vȉše, ȍnda ste pȕni njèga. Ȍnda se ȏn kao lȇpi i ȉma tȇ bódlje i vȁtā se. Вајска [1]
  26. Onda metemo crnu glistu, ritsku, već mi kažemo. Бачка Паланка [1]
  27. Crna glista ritska i za šarana je dobra s proleća. [7] Србобран Стари Сланкамен [1]
  28. Ȉmamo i cȓnu ródu, ȉma céla kòlōnija, tȏ je rétka ptȉca, jȃko je plàšljiva. [15] Ковиљ [1]
  29. Ima čaplje bele, ima sive čaplje, ima crne čaplje. Стари Сланкамен [1]
  30. Čaplja bela, crna čaplja bila se pojavila. [7] Перлез [1]
  31. Crn život vode nji dvoje. Сомбор [1]
  32. Sve bi bilo lepo da ne nastadoše crna vremena kada džandari odvedoše Nićifora u soldate punih 5 godina. [16] Нови Бечеј [1]
  33. Stigle su nam crne vesti. Сомбор [1]
  34. A tȗ je bíla cȓna bòginja, vrȃt mi je onáko zàteko. Суботица [1]

Изведене речи:

  1. cȓna [1]
  2. cŕno [1]

Синоними:

  1. morast [1]
  2. zao [1]

Изрази:

  1. Voda sve opere docrna obraza ("sve se može ispraviti osim ukaljane časti, ugleda"). Ново Милошево [1]
  2. ˜ ko naviksan Јасеново [1]
  3. crni luk te čuva, beli te leči [1]
  4. potrošiti icrno pod noktom ("sve potrošiti"). Сомбор [1]
  5. oteti icrno ispod nokta ("sve uzeti, oteti"). [1]
  6. ˜ ko vrana Вршац Јасеново Сенпетер [1]
  7. Očicrne ko ugljen Јасеново [1]
  8. crno mu se piše ("ne očekuje ga ništa dobro"). Сомбор [1]
  9. čúvati bȇle pȁre zacȓne dȃne ("štedeti"). Футог Вршац [1]
  10. ˜ ko Ciganin Јасеново [1]
  11. ne vredi ni kolikocrno pod nokat ("ne vredi nimalo"). Јасеново [1]
  12. težak kocrna zemlja [1]
  13. ˜ ko zemlja Вршац Јасеново [1]
  14. ˜ ko katran Јасеново [1]
  15. uviti koga ucrno ("učiniti kakvo zlo nekome"). Сомбор [1]
  16. ˜ ko lȕkovina Нови Сад [1]
  17. ko da gacrna zemlja progutala ("nestati, iščeznuti, izgubiti se bez traga"). [1]
  18. ˜ ko đavo Кикинда Јасеново Ловра Сенпетер [1]
  19. doći će / doće i njemucrni petak ("doći će nesreća"). Сомбор Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,000 1,001 1,002 1,003 1,004 1,005 1,006 1,007 1,008 1,009 1,010 1,011 1,012 1,013 1,014 1,015 1,016 1,017 1,018 1,019 1,020 1,021 1,022 1,023 1,024 1,025 1,026 1,027 1,028 1,029 1,030 1,031 1,032 1,033 1,034 1,035 1,036 1,037 1,038 1,039 1,040 1,041 1,042 1,043 1,044 1,045 1,046 1,047 1,048 1,049 1,050 1,051 1,052 1,053 1,054 1,055 1,056 1,057 1,058 1,059 1,060 1,061 1,062 1,063 1,064 1,065 1,066 1,067 1,068 1,069 1,070 1,071 1,072 1,073 1,074 1,075 1,076 1,077 1,078 1,079 1,080 1,081 1,082 1,083 1,084 1,085 1,086 1,087 1,088 1,089 1,090 1,091 1,092 1,093 1,094 1,095 1,096 1,097 1,098 1,099 1,100 1,101 1,102 1,103 1,104 1,105 1,106 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 3,8 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. 4,0 4,1 Жито. 1988, 208 стр, стр. 120. Грешка цитата: Invalid <ref> tag; name "Жито" defined multiple times with different content
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  6. 6,0 6,1 6,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 39. Грешка цитата: Invalid <ref> tag; name "Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта." defined multiple times with different content Грешка цитата: Invalid <ref> tag; name "Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта." defined multiple times with different content
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. 8,0 8,1 8,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129. Грешка цитата: Invalid <ref> tag; name "Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине." defined multiple times with different content Грешка цитата: Invalid <ref> tag; name "Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине." defined multiple times with different content
  9. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 108.
  10. 10,0 10,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 340.
  11. 11,0 11,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  13. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 22.
  14. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  15. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  16. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 129.

Напомене[уреди]