bȕđav

bȕđav

bȕđav (српски, ћир. бу̏ђав)[уреди]

Облици:

  1. -a, -o, buđav [1]

Значења:

  1. Konj prosede dlake. [2][1]
  2. Koji je bolestan, slabo napreduje (o plodu). [3] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Тител Мошорин[1]

Примери:

  1. Òna nȇće da tŕpi da je plȅsnavo ili da je bȕđavo. Иланџа Лаћарак Черевић Сремска Митровица Сомбор Госпођинци Вршац Јасеново [1]
  2. To je bȕđavo víno, tȏ je bȗđ u bȕretu. Суботица [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 37.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]