aljina

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

aljina

aljina (српски, ћир. аљина)[уреди]

Именица[уреди]

aljina, ж

Именица[уреди]

aljina, ж

Именица[уреди]

aljina, ж

Именица[уреди]

aljina, ж

Облици:

  1. aljine [1]

Значења:

  1. Ženska jednodelna odeća, haljina. [1]
  2. Kućni ogrtač, kućna haljina. Ковиљ[1]
  3. Suknja i gornji deo načinjeni od iste tkanine. Турија Каћ Ковиљ Орловат[1]
  4. Tkanina namenjena za šivenje ženske haljine. [1]
  5. Muški gornji kratki odevni predmet, sako. [1]
  6. Muški zimski kratki kaput. [1]
  7. Isto. Вршац[1]
  8. Odeća uopšte. [1]
  9. Oprema ležaja za spavanje. [1]

Примери:

  1. Ȍnda sam òbula bòrdo cìpele, kàjzer čàrape i bòrdo štòfanu àljinu. Добринци [1]
  2. Òno je fȋno bílo, ìdēš nà slavu pa kȗpiš nȅku àljinu il cìpelu. Товаришево Сусек Лаћарак Свилош Нештин Врдник Суботица Сомбор Мол Пачир Равно Село Змајево Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Бегеч Футог Српски Крстур Санад Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Башаид Меленци Елемир Итебеј Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Велики Гај Орловат Фаркаждин Сефкерин Иванда Ченеј Сенпетер [1]
  3. Ovo je toliko stara àljina da joj se više ne vidi lice. Обреж [1]
  4. Obúkla je cìcanu àljinu i òšla u dùćān. Бачинци [1]
  5. Ȕzme drȕgu aljȉnu za zȃbavu, da idȅ tȁmona. Јасеново Вршац Крушчица [1]
  6. Jel ćeš aljȉnu da ti kȗpim, jel ćeš nóvac. Избиште [1]
  7. Imućniji su nosili nedeljom i u svečanim prilikama „atlaski prusluk" i „atlasku aljinu". [2] [1]
  8. Za Vrbícu matrȏska aljȉna, sȕknjica, blúzica. Павлиш [1]
  9. Ȍndak dȃ svȅkrvi àljinu. Бешка [1]
  10. Ìmala sam svíle, ìmala sam štòfōva, ȁljīna. Бачинци [1]
  11. Ȍndak svȁki prekazȋva, kȃže: Ovȏ poklȁnjam mómku i mlȃdi, aljȉnu i košȕlju. Јасеново [1]
  12. Mòjim čòveku sam kúpila àljinu i tàke čàkšire. Јаша Томић Сусек Свилош Черевић Лаћарак Крушедол Футог Кикинда Неузина Бока Шурјан Иванда [1]
  13. Ogŕni aljȉnu, lȃdno je. Вршац Избиште Јасеново [1]
  14. Sad je već sasvim prevladala „aljina", kako se ovde kaže za svaku vrstu kaputa. [3] [1]
  15. se prȁvila àljina i za zȋmu s krznènom krágnom. Јаша Томић Нештин Силбаш Обровац Товаришево Бачка Паланка Бегеч Змајево Итебеј Неузина Бока Шурјан [1]
  16. Mója brȁća su imȁli i čojȁne zȋmske aljȉne. Вршац Јасеново [1]
  17. Tȏ je táko málko pȍdu že, krȁće ni kapȗt, aljȉna. [1]
  18. A imȁo je óde gróm bi, imȁo je aljȉnu i tȁj prósluk kȍžni. Избиште [1]
  19. Obúku se déca u dȅčije aljȉne. Вршац [1]
  20. Kada protekne vreme učenja zanata, šegrt se oslobađa za kalfu. Tada mu majstor daje „kalfenske aljine”, tj. prema pogodbi daje novom kalfi novo odelo, rublje i obuću, a kod nekih majstora obavezno i šešir i štap. [4] Вршац [1]
  21. Momkovi drugovi, fiferi, i zet zabavljaju goste. Dešava se da se prerušavaju i zbijaju raznorazne šale sa svekrvom: „Nagrde se garave i obuku stare aljine, pa u nokšir sipaju sos od paradajza i stave kobasicu, pa teraju prisutne da to jedu. Ko odbije mora da plati”. [5] Бољевци [1]
  22. Kat smo ìzbīrani za mȁrš, dȍbijemo drȕge àljine i nas prèmestu i jènoga dȃna mùzika nas ìsprati na àjzliban. Итебеј Лаћарак Буђановци Сремски Михаљевци Јаково Сомбор Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мокрин Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Иванда Ченеј [1]
  23. Nȍsi vojníku àljine da se presvúče. Суботица [1]
  24. Kàkve su ti tȏ àljine? Футог [1]
  25. Dòšo je ù novi ȁljīna. Ђурђево [1]
  26. Prèčekaj me, nàvlāčim àljine. Јаша Томић [1]
  27. I ȍndak ȉma nȅki òrmān, a ne ovàkāv — trȋ fióke: u jèdno se mȅte vȅš, u drȕgo àljine i u trȅće òpēt tàko nȅšto. Мол [1]
  28. Ȍnda polȇžemo: nȅko nà krevet, nȅko nà slamu — mètēmo àljīna. Лаћарак [1]
  29. Pȇt-šȇs lȅbōva i cìpovku (mȃli lȅbac, tȏ se zòve cipȏvka) i dvȇ lèpinje (zȁviju se u čàršav, mȅtedu se dìgodeka u àljine — jàstuk jel kàkvi kóžu, da òdmekne). [6] Зрењанин Сусек Свилош Лединци Шуљам Врдник Чортановци Стари Сланкамен Мартонош Суботица Сомбор Обзир Стапар Пачир Дероње Сивац Товаришево Лалић Деспотово Турија Бачко Градиште Госпођинци Ђурђево Каћ Руменка Ковиљ Равно Село Змајево Бегеч Футог Нови Сад Мокрин Ново Милошево Башаид Кумане Меленци Итебеј Ботош Орловат Уљма [1]
  30. U Žarkovcu postave decu na štafir da sede i ne skidaju ih sve dok svekar ne isplati mladine aljine. [7] Жарковац [1]
  31. Òna Marínkova òpravila zdrȁvo lépe àljine. Јаша Томић Нови Сад Неузина Бока Шурјан Иванда Ченеј [1]
  32. Njȉ dvòjica ìdū tȁmo s kȍlima, i peškíre na kònje, i ȍnda òni tȅ àljine donèsū. Лаћарак [1]
  33. Napustȉla je, dȍnela i aljȉne i svȅ. Вршац [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 95.
  3. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117.
  4. Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 123.
  5. Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 198.
  6. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 142.

Напомене[уреди]