ضَحِكَ

Насмејана радосна беба.

Корен: ض ح ك *

Изговор:

DIN: ḍaḥika  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. смејати се
2. зачудити се
3. препасти се
4. церити се

Примери:

.ضَحِكَ طَوَالَ نَهَارَ أَمْسِ

Смејао се јуче цео дан.

Синоними:

• بَسَمَ - смешкати се
• مَزِحَ - засмејавати, шалити се

Супротне речи:

• عَبَسَ - мрштити се
• كَشَرَ - намрштити се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
смејати се	يَضْحَكُ	ضَحِكَ	1.
насмејати	يُضَحِّكُ	ضَحَّكَ	2.
смејати се	يُضَحِكُ	ضَاحَكَ	3.
насмејавати	يُضْحِكُ	أَضْحَكَ	4.
смејати се	يَتَضَحَّكُ	تَضَحَّكَ	5.
међусобно се насмејавати	يَتَضَاحَكُ	تَضَاحَكَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
смејати се с	يَسْتَضْحِكُ	إِسْتَضْحَكَ	10.

Изреке и пословице:

.إِضْحَكْ إِنَّهُ عِلَاجٌ رَخِيصٌ

Смеј се, то је бесплатна терапија.

Асоцијације:

• سَعَادَةٌ - срећа
• نَكْتَةٌ - виц

Изведене речи:

• أُضْحُوكَةٌ - предмет подсмеха
• ضَاحِكٌ - који се смеје
• ضَحَّاكٌ - који се много смеје, увек насмејан, весељак, шаљивџија,
• ضَحْكَةٌ - смех
• مُضَحِكٌ - који насмејава, увесељава
• مُضْحِكٌ - смешан, шаљив
• مُضَحَكَاتٌ - шале, досетке, анегдоте

Сродни чланци са Википедије:

ضَحِكَ

Преводи

Енглески: [1] laugh ☞en Италијански: [1] ridere ☞it Немачки: [1] Lachen ☞de Шпански: [1] risa ☞es Француски: [1] rire ☞fr Фински: [1] nauraa ☞fi Грчки: [1] γέλιο ☞el

Руски: [1] смеяться ☞ru Португалски: [1] risada ☞pt Македонски: [1] се смеат ☞mk Српски: [1] смејати се ☞sr Мађарски: [1] nevetés ☞hu Бугарски: [1] се смеят ☞bg Кинески:

Конјугација глагола ضَحِكَ (ḍaḥika) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						ضَاحِكٌ (ḍāḥikun) (ḍāḥikun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَضْحُوكٌ (maḍḥūkun) (maḍḥūkun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ضَحِكْتُ (ḍaḥiktu) (ḍaḥiktu)	ضَحِكْتَ (ḍaḥikta) (ḍaḥikta)	ضَحِكَ (ḍaḥika)		ضَحِكْتُمَا (ḍaḥiktumā) (ḍaḥiktumā)	ضَحِكَا (ḍaḥikā) (ḍaḥikā)		ضَحِكْنَا (ḍaḥiknā) (ḍaḥiknā)	ضَحِكْتُمْ (ḍaḥiktum) (ḍaḥiktum)	ضَحِكُوا (ḍaḥikū) (ḍaḥikū)
	f		ضَحِكْتِ (ḍaḥikti) (ḍaḥikti)	ضَحِكَتْ (ḍaḥikat) (ḍaḥikat)			ضَحِكَتَا (ḍaḥikatā) (ḍaḥikatā)			ضَحِكْتُنَّ (ḍaḥiktunna) (ḍaḥiktunna)	ضَحِكْنَ (ḍaḥikna) (ḍaḥikna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَضْحَكُ (ʾaḍḥaku) (ʾaḍḥaku)	تَضْحَكُ (taḍḥaku) (taḍḥaku)	يَضْحَكُ (yaḍḥaku) (yaḍḥaku)		تَضْحَكَانِ (taḍḥakāni) (taḍḥakāni)	يَضْحَكَانِ (yaḍḥakāni) (yaḍḥakāni)		نَضْحَكُ (naḍḥaku) (naḍḥaku)	تَضْحَكُونَ (taḍḥakūna) (taḍḥakūna)	يَضْحَكُونَ (yaḍḥakūna) (yaḍḥakūna)
	f		تَضْحَكِينَ (taḍḥakīna) (taḍḥakīna)	تَضْحَكُ (taḍḥaku) (taḍḥaku)			تَضْحَكَانِ (taḍḥakāni) (taḍḥakāni)			تَضْحَكْنَ (taḍḥakna) (taḍḥakna)	يَضْحَكْنَ (yaḍḥakna) (yaḍḥakna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَضْحَكَ (ʾaḍḥaka) (ʾaḍḥaka)	تَضْحَكَ (taḍḥaka) (taḍḥaka)	يَضْحَكَ (yaḍḥaka) (yaḍḥaka)		تَضْحَكَا (taḍḥakā) (taḍḥakā)	يَضْحَكَا (yaḍḥakā) (yaḍḥakā)		نَضْحَكَ (naḍḥaka) (naḍḥaka)	تَضْحَكُوا (taḍḥakū) (taḍḥakū)	يَضْحَكُوا (yaḍḥakū) (yaḍḥakū)
	f		تَضْحَكِي (taḍḥakī) (taḍḥakī)	تَضْحَكَ (taḍḥaka) (taḍḥaka)			تَضْحَكَا (taḍḥakā) (taḍḥakā)			تَضْحَكْنَ (taḍḥakna) (taḍḥakna)	يَضْحَكْنَ (yaḍḥakna) (yaḍḥakna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَضْحَكْ (ʾaḍḥak) (ʾaḍḥak)	تَضْحَكْ (taḍḥak) (taḍḥak)	يَضْحَكْ (yaḍḥak) (yaḍḥak)		تَضْحَكَا (taḍḥakā) (taḍḥakā)	يَضْحَكَا (yaḍḥakā) (yaḍḥakā)		نَضْحَكْ (naḍḥak) (naḍḥak)	تَضْحَكُوا (taḍḥakū) (taḍḥakū)	يَضْحَكُوا (yaḍḥakū) (yaḍḥakū)
	f		تَضْحَكِي (taḍḥakī) (taḍḥakī)	تَضْحَكْ (taḍḥak) (taḍḥak)			تَضْحَكَا (taḍḥakā) (taḍḥakā)			تَضْحَكْنَ (taḍḥakna) (taḍḥakna)	يَضْحَكْنَ (yaḍḥakna) (yaḍḥakna)
императив الأمر	m		اِضْحَكْ (iḍḥak) (iḍḥak)			اِضْحَكَا (iḍḥakā) (iḍḥakā)				اِضْحَكُوا (iḍḥakū) (iḍḥakū)
	f		اِضْحَكِي (iḍḥakī) (iḍḥakī)							اِضْحَكْنَ (iḍḥakna) (iḍḥakna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ضُحِكْتُ (ḍuḥiktu) (ḍuḥiktu)	ضُحِكْتَ (ḍuḥikta) (ḍuḥikta)	ضُحِكَ (ḍuḥika)		ضُحِكْتُمَا (ḍuḥiktumā) (ḍuḥiktumā)	ضُحِكَا (ḍuḥikā) (ḍuḥikā)		ضُحِكْنَا (ḍuḥiknā) (ḍuḥiknā)	ضُحِكْتُمْ (ḍuḥiktum) (ḍuḥiktum)	ضُحِكُوا (ḍuḥikū) (ḍuḥikū)
	f		ضُحِكْتِ (ḍuḥikti) (ḍuḥikti)	ضُحِكَتْ (ḍuḥikat) (ḍuḥikat)			ضُحِكَتَا (ḍuḥikatā) (ḍuḥikatā)			ضُحِكْتُنَّ (ḍuḥiktunna) (ḍuḥiktunna)	ضُحِكْنَ (ḍuḥikna) (ḍuḥikna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُضْحَكُ (ʾuḍḥaku) (ʾuḍḥaku)	تُضْحَكُ (tuḍḥaku) (tuḍḥaku)	يُضْحَكُ (yuḍḥaku) (yuḍḥaku)		تُضْحَكَانِ (tuḍḥakāni) (tuḍḥakāni)	يُضْحَكَانِ (yuḍḥakāni) (yuḍḥakāni)		نُضْحَكُ (nuḍḥaku) (nuḍḥaku)	تُضْحَكُونَ (tuḍḥakūna) (tuḍḥakūna)	يُضْحَكُونَ (yuḍḥakūna) (yuḍḥakūna)
	f		تُضْحَكِينَ (tuḍḥakīna) (tuḍḥakīna)	تُضْحَكُ (tuḍḥaku) (tuḍḥaku)			تُضْحَكَانِ (tuḍḥakāni) (tuḍḥakāni)			تُضْحَكْنَ (tuḍḥakna) (tuḍḥakna)	يُضْحَكْنَ (yuḍḥakna) (yuḍḥakna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُضْحَكَ (ʾuḍḥaka) (ʾuḍḥaka)	تُضْحَكَ (tuḍḥaka) (tuḍḥaka)	يُضْحَكَ (yuḍḥaka) (yuḍḥaka)		تُضْحَكَا (tuḍḥakā) (tuḍḥakā)	يُضْحَكَا (yuḍḥakā) (yuḍḥakā)		نُضْحَكَ (nuḍḥaka) (nuḍḥaka)	تُضْحَكُوا (tuḍḥakū) (tuḍḥakū)	يُضْحَكُوا (yuḍḥakū) (yuḍḥakū)
	f		تُضْحَكِي (tuḍḥakī) (tuḍḥakī)	تُضْحَكَ (tuḍḥaka) (tuḍḥaka)			تُضْحَكَا (tuḍḥakā) (tuḍḥakā)			تُضْحَكْنَ (tuḍḥakna) (tuḍḥakna)	يُضْحَكْنَ (yuḍḥakna) (yuḍḥakna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُضْحَكْ (ʾuḍḥak) (ʾuḍḥak)	تُضْحَكْ (tuḍḥak) (tuḍḥak)	يُضْحَكْ (yuḍḥak) (yuḍḥak)		تُضْحَكَا (tuḍḥakā) (tuḍḥakā)	يُضْحَكَا (yuḍḥakā) (yuḍḥakā)		نُضْحَكْ (nuḍḥak) (nuḍḥak)	تُضْحَكُوا (tuḍḥakū) (tuḍḥakū)	يُضْحَكُوا (yuḍḥakū) (yuḍḥakū)
	f		تُضْحَكِي (tuḍḥakī) (tuḍḥakī)	تُضْحَكْ (tuḍḥak) (tuḍḥak)			تُضْحَكَا (tuḍḥakā) (tuḍḥakā)			تُضْحَكْنَ (tuḍḥakna) (tuḍḥakna)	يُضْحَكْنَ (yuḍḥakna) (yuḍḥakna)