سَمِعَ
Изглед
(преусмерено са سمع)
Изговор:
Значења:
- слушати
- послушати
- услишити
- разумети
- схватити
- прислушкивати
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
чути | يَسْمَعُ | سَمَعَ | 1. |
казати, испричати | يُسَمِّعُ | سَمَّعَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
дати да чује | يُسْمِعُ | أَسْمَعَ | 4. |
прислушкивати | يَتَسَمَّعُ | تَسَمَّعَ | 5. |
један од другог чути о | يَتَسَامَعُ | تَسَامَعَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
слушати, прислушкивати | يَسْتَمِعُ | إِسْتَمَعَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
чути | يَسْتَسْمِعُ | إِسْتَسْمَعَ | 10. |
Примери:
- .قَدْ سَمَعَ إلى ألمُسِيقَى طُوالَ اليَوْمِ
- Слушао је музику цео дан.
Супротне речи:
- أَصَمَ - б.глув
Изреке и пословице:
- .أَفْضَلُ أَن تَسْمَعَ عَنْه مِنْ أَن تَرَآهُ
- Боље је о њему чути него га видети.
Асоцијације:
- مُوسِيقَى - музика
- مِيكْرُوفُون - микрофон
- سَماعَةٌ - слушалице
Изведене речи:
- إِسْتِماعٌ - слушање, аудиција
- أَسْمَعٌ - који најбоље чује
- تَسْمِيعٌ - преслушавање, дифонија, мешање у разговор
- سَامِعٌ - онај који слуша
- سَماعِيٌّ - слушни, акустичан
- سَماعَيّاتٌ - акустика
- سَمْعٌ - слушање, слух, ухо, добар глас, реноме
- مِسْمَعٌ - ухо, слушалица, стетоскоп
- مَسْمُوعٌ - гласина
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола سَمِعَ (samiʿa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
سَامِعٌ (sāmiʿun) (sāmiʿun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَسْمُوعٌ (masmūʿun) (masmūʿun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | سَمِعْتُ (samiʿtu) (samiʿtu) |
سَمِعْتَ (samiʿta) (samiʿta) |
سَمِعَ (samiʿa) |
سَمِعْتُمَا (samiʿtumā) (samiʿtumā) |
سَمِعَا (samiʿā) (samiʿā) |
سَمِعْنَا (samiʿnā) (samiʿnā) |
سَمِعْتُمْ (samiʿtum) (samiʿtum) |
سَمِعُوا (samiʿū) (samiʿū) | |||
f | سَمِعْتِ (samiʿti) (samiʿti) |
سَمِعَتْ (samiʿat) (samiʿat) |
سَمِعَتَا (samiʿatā) (samiʿatā) |
سَمِعْتُنَّ (samiʿtunna) (samiʿtunna) |
سَمِعْنَ (samiʿna) (samiʿna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَسْمَعُ (ʾasmaʿu) (ʾasmaʿu) |
تَسْمَعُ (tasmaʿu) (tasmaʿu) |
يَسْمَعُ (yasmaʿu) (yasmaʿu) |
تَسْمَعَانِ (tasmaʿāni) (tasmaʿāni) |
يَسْمَعَانِ (yasmaʿāni) (yasmaʿāni) |
نَسْمَعُ (nasmaʿu) (nasmaʿu) |
تَسْمَعُونَ (tasmaʿūna) (tasmaʿūna) |
يَسْمَعُونَ (yasmaʿūna) (yasmaʿūna) | |||
f | تَسْمَعِينَ (tasmaʿīna) (tasmaʿīna) |
تَسْمَعُ (tasmaʿu) (tasmaʿu) |
تَسْمَعَانِ (tasmaʿāni) (tasmaʿāni) |
تَسْمَعْنَ (tasmaʿna) (tasmaʿna) |
يَسْمَعْنَ (yasmaʿna) (yasmaʿna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَسْمَعَ (ʾasmaʿa) (ʾasmaʿa) |
تَسْمَعَ (tasmaʿa) (tasmaʿa) |
يَسْمَعَ (yasmaʿa) (yasmaʿa) |
تَسْمَعَا (tasmaʿā) (tasmaʿā) |
يَسْمَعَا (yasmaʿā) (yasmaʿā) |
نَسْمَعَ (nasmaʿa) (nasmaʿa) |
تَسْمَعُوا (tasmaʿū) (tasmaʿū) |
يَسْمَعُوا (yasmaʿū) (yasmaʿū) | |||
f | تَسْمَعِي (tasmaʿī) (tasmaʿī) |
تَسْمَعَ (tasmaʿa) (tasmaʿa) |
تَسْمَعَا (tasmaʿā) (tasmaʿā) |
تَسْمَعْنَ (tasmaʿna) (tasmaʿna) |
يَسْمَعْنَ (yasmaʿna) (yasmaʿna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَسْمَعْ (ʾasmaʿ) (ʾasmaʿ) |
تَسْمَعْ (tasmaʿ) (tasmaʿ) |
يَسْمَعْ (yasmaʿ) (yasmaʿ) |
تَسْمَعَا (tasmaʿā) (tasmaʿā) |
يَسْمَعَا (yasmaʿā) (yasmaʿā) |
نَسْمَعْ (nasmaʿ) (nasmaʿ) |
تَسْمَعُوا (tasmaʿū) (tasmaʿū) |
يَسْمَعُوا (yasmaʿū) (yasmaʿū) | |||
f | تَسْمَعِي (tasmaʿī) (tasmaʿī) |
تَسْمَعْ (tasmaʿ) (tasmaʿ) |
تَسْمَعَا (tasmaʿā) (tasmaʿā) |
تَسْمَعْنَ (tasmaʿna) (tasmaʿna) |
يَسْمَعْنَ (yasmaʿna) (yasmaʿna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِسْمَعْ (ismaʿ) (ismaʿ) |
اِسْمَعَا (ismaʿā) (ismaʿā) |
اِسْمَعُوا (ismaʿū) (ismaʿū) |
||||||||
f | اِسْمَعِي (ismaʿī) (ismaʿī) |
اِسْمَعْنَ (ismaʿna) (ismaʿna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | سُمِعْتُ (sumiʿtu) (sumiʿtu) |
سُمِعْتَ (sumiʿta) (sumiʿta) |
سُمِعَ (sumiʿa) |
سُمِعْتُمَا (sumiʿtumā) (sumiʿtumā) |
سُمِعَا (sumiʿā) (sumiʿā) |
سُمِعْنَا (sumiʿnā) (sumiʿnā) |
سُمِعْتُمْ (sumiʿtum) (sumiʿtum) |
سُمِعُوا (sumiʿū) (sumiʿū) | |||
f | سُمِعْتِ (sumiʿti) (sumiʿti) |
سُمِعَتْ (sumiʿat) (sumiʿat) |
سُمِعَتَا (sumiʿatā) (sumiʿatā) |
سُمِعْتُنَّ (sumiʿtunna) (sumiʿtunna) |
سُمِعْنَ (sumiʿna) (sumiʿna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُسْمَعُ (ʾusmaʿu) (ʾusmaʿu) |
تُسْمَعُ (tusmaʿu) (tusmaʿu) |
يُسْمَعُ (yusmaʿu) (yusmaʿu) |
تُسْمَعَانِ (tusmaʿāni) (tusmaʿāni) |
يُسْمَعَانِ (yusmaʿāni) (yusmaʿāni) |
نُسْمَعُ (nusmaʿu) (nusmaʿu) |
تُسْمَعُونَ (tusmaʿūna) (tusmaʿūna) |
يُسْمَعُونَ (yusmaʿūna) (yusmaʿūna) | |||
f | تُسْمَعِينَ (tusmaʿīna) (tusmaʿīna) |
تُسْمَعُ (tusmaʿu) (tusmaʿu) |
تُسْمَعَانِ (tusmaʿāni) (tusmaʿāni) |
تُسْمَعْنَ (tusmaʿna) (tusmaʿna) |
يُسْمَعْنَ (yusmaʿna) (yusmaʿna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُسْمَعَ (ʾusmaʿa) (ʾusmaʿa) |
تُسْمَعَ (tusmaʿa) (tusmaʿa) |
يُسْمَعَ (yusmaʿa) (yusmaʿa) |
تُسْمَعَا (tusmaʿā) (tusmaʿā) |
يُسْمَعَا (yusmaʿā) (yusmaʿā) |
نُسْمَعَ (nusmaʿa) (nusmaʿa) |
تُسْمَعُوا (tusmaʿū) (tusmaʿū) |
يُسْمَعُوا (yusmaʿū) (yusmaʿū) | |||
f | تُسْمَعِي (tusmaʿī) (tusmaʿī) |
تُسْمَعَ (tusmaʿa) (tusmaʿa) |
تُسْمَعَا (tusmaʿā) (tusmaʿā) |
تُسْمَعْنَ (tusmaʿna) (tusmaʿna) |
يُسْمَعْنَ (yusmaʿna) (yusmaʿna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُسْمَعْ (ʾusmaʿ) (ʾusmaʿ) |
تُسْمَعْ (tusmaʿ) (tusmaʿ) |
يُسْمَعْ (yusmaʿ) (yusmaʿ) |
تُسْمَعَا (tusmaʿā) (tusmaʿā) |
يُسْمَعَا (yusmaʿā) (yusmaʿā) |
نُسْمَعْ (nusmaʿ) (nusmaʿ) |
تُسْمَعُوا (tusmaʿū) (tusmaʿū) |
يُسْمَعُوا (yusmaʿū) (yusmaʿū) | |||
f | تُسْمَعِي (tusmaʿī) (tusmaʿī) |
تُسْمَعْ (tusmaʿ) (tusmaʿ) |
تُسْمَعَا (tusmaʿā) (tusmaʿā) |
تُسْمَعْنَ (tusmaʿna) (tusmaʿna) |
يُسْمَعْنَ (yusmaʿna) (yusmaʿna) |