زَهَرَ

Пупољак руже процветава.

Корен: ز ه ر*

Изговор:

DIN: zahara  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. сијати
2. блистати
3. светлети
4. процветати
5. пресијавати се
6. расцветати се
7. бити озарено /лице/

Примери:

.إِزْدَهَرَتْ البِنْتُ إِلَى فَتاةٍ جَمِيلَةٍ

Девојчица је процветала (прерасла) у дивну девојку.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
блистати	يَزْهَرُ	زَهَرَ	1.
цветати	يُزَهِّرُ	زَهَّرَ	2.
/	/	/	3.
процвасти	يُزْهِرُ	أَزْهَرَ	4.
/	/	/	5.
блистати	يَتَزَاهَرُ	تَزَاهَرَ	6.
/	/	/	7.
процветати	يَزْدَهِرُ	إِزْدَهَرَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• إِزْدَهَرَ - процветати
• أَزْهَرَ - сјајити, блистати, (про)цветати
• تَطَوَّرَ - развити се, напредовати

Супротне речи:

• إِنْحَطَّ - спустити се, деградирати, пропасти

Изреке и пословице:

الزَّهْرَةُ التِي تُزْهَرُ فِي الشِّدَائِدِ أَنْدَرُ و أَجْمَلُ مِن الكُلِّ

Цвет који цвета са закашњењем је најлепши и најређи од свих. - Волт Дизни

Асоцијације:

• زَهْرَةٌ - цвет

Изведене речи:

• زَهْرَةٌ - цвет
• أَزْهَرَ - сјајити, блистати, (про)цветати
• إِزْدَهَرَ - процветати
• زَهْرَاءُ - сјајан, светао
• تَزْهِيرٌ - светање, процват
• زَاهِرٌ - светао, сјајан, блистав
• زَهَّارَةٌ - цвећара
• زُهْرَةٌ - сјај, лепота
• مُزْدَهِرٌ - к.цвета, непредује

Сродни чланци са Википедије:

زَهَرَ

Преводи

Енглески: [1] bloom ☞en Италијански: [1] fiorire ☞it Немачки: [1] flor ☞de Шпански: [1] florecer ☞es Француски: [1] fleurir ☞fr Фински: [1] kukkia ☞fi Грчки: [1] ακμάζω ☞el

Руски: [1] цвести ☞ru Португалски: [1] florescer ☞pt Македонски: [1] цут ☞mk Српски: [1] процветати ☞sr Мађарски: [1] virágzik ☞hu Бугарски: [1] цъфтя ☞bg Кинески: [1] 開花 ☞zh

Конјугација глагола زَهَرَ (zahara) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						زَاهِرٌ (zāhirun) (zāhirun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَزْهُورٌ (mazhūrun) (mazhūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	زَهَرْتُ (zahartu) (zahartu)	زَهَرْتَ (zaharta) (zaharta)	زَهَرَ (zahara)		زَهَرْتُمَا (zahartumā) (zahartumā)	زَهَرَا (zaharā) (zaharā)		زَهَرْنَا (zaharnā) (zaharnā)	زَهَرْتُمْ (zahartum) (zahartum)	زَهَرُوا (zaharū) (zaharū)
	f		زَهَرْتِ (zaharti) (zaharti)	زَهَرَتْ (zaharat) (zaharat)			زَهَرَتَا (zaharatā) (zaharatā)			زَهَرْتُنَّ (zahartunna) (zahartunna)	زَهَرْنَ (zaharna) (zaharna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَزْهَرُ (ʾazharu) (ʾazharu)	تَزْهَرُ (tazharu) (tazharu)	يَزْهَرُ (yazharu) (yazharu)		تَزْهَرَانِ (tazharāni) (tazharāni)	يَزْهَرَانِ (yazharāni) (yazharāni)		نَزْهَرُ (nazharu) (nazharu)	تَزْهَرُونَ (tazharūna) (tazharūna)	يَزْهَرُونَ (yazharūna) (yazharūna)
	f		تَزْهَرِينَ (tazharīna) (tazharīna)	تَزْهَرُ (tazharu) (tazharu)			تَزْهَرَانِ (tazharāni) (tazharāni)			تَزْهَرْنَ (tazharna) (tazharna)	يَزْهَرْنَ (yazharna) (yazharna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَزْهَرَ (ʾazhara) (ʾazhara)	تَزْهَرَ (tazhara) (tazhara)	يَزْهَرَ (yazhara) (yazhara)		تَزْهَرَا (tazharā) (tazharā)	يَزْهَرَا (yazharā) (yazharā)		نَزْهَرَ (nazhara) (nazhara)	تَزْهَرُوا (tazharū) (tazharū)	يَزْهَرُوا (yazharū) (yazharū)
	f		تَزْهَرِي (tazharī) (tazharī)	تَزْهَرَ (tazhara) (tazhara)			تَزْهَرَا (tazharā) (tazharā)			تَزْهَرْنَ (tazharna) (tazharna)	يَزْهَرْنَ (yazharna) (yazharna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَزْهَرْ (ʾazhar) (ʾazhar)	تَزْهَرْ (tazhar) (tazhar)	يَزْهَرْ (yazhar) (yazhar)		تَزْهَرَا (tazharā) (tazharā)	يَزْهَرَا (yazharā) (yazharā)		نَزْهَرْ (nazhar) (nazhar)	تَزْهَرُوا (tazharū) (tazharū)	يَزْهَرُوا (yazharū) (yazharū)
	f		تَزْهَرِي (tazharī) (tazharī)	تَزْهَرْ (tazhar) (tazhar)			تَزْهَرَا (tazharā) (tazharā)			تَزْهَرْنَ (tazharna) (tazharna)	يَزْهَرْنَ (yazharna) (yazharna)
императив الأمر	m		اِزْهَرْ (izhar) (izhar)			اِزْهَرَا (izharā) (izharā)				اِزْهَرُوا (izharū) (izharū)
	f		اِزْهَرِي (izharī) (izharī)							اِزْهَرْنَ (izharna) (izharna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	زُهِرْتُ (zuhirtu) (zuhirtu)	زُهِرْتَ (zuhirta) (zuhirta)	زُهِرَ (zuhira)		زُهِرْتُمَا (zuhirtumā) (zuhirtumā)	زُهِرَا (zuhirā) (zuhirā)		زُهِرْنَا (zuhirnā) (zuhirnā)	زُهِرْتُمْ (zuhirtum) (zuhirtum)	زُهِرُوا (zuhirū) (zuhirū)
	f		زُهِرْتِ (zuhirti) (zuhirti)	زُهِرَتْ (zuhirat) (zuhirat)			زُهِرَتَا (zuhiratā) (zuhiratā)			زُهِرْتُنَّ (zuhirtunna) (zuhirtunna)	زُهِرْنَ (zuhirna) (zuhirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُزْهَرُ (ʾuzharu) (ʾuzharu)	تُزْهَرُ (tuzharu) (tuzharu)	يُزْهَرُ (yuzharu) (yuzharu)		تُزْهَرَانِ (tuzharāni) (tuzharāni)	يُزْهَرَانِ (yuzharāni) (yuzharāni)		نُزْهَرُ (nuzharu) (nuzharu)	تُزْهَرُونَ (tuzharūna) (tuzharūna)	يُزْهَرُونَ (yuzharūna) (yuzharūna)
	f		تُزْهَرِينَ (tuzharīna) (tuzharīna)	تُزْهَرُ (tuzharu) (tuzharu)			تُزْهَرَانِ (tuzharāni) (tuzharāni)			تُزْهَرْنَ (tuzharna) (tuzharna)	يُزْهَرْنَ (yuzharna) (yuzharna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُزْهَرَ (ʾuzhara) (ʾuzhara)	تُزْهَرَ (tuzhara) (tuzhara)	يُزْهَرَ (yuzhara) (yuzhara)		تُزْهَرَا (tuzharā) (tuzharā)	يُزْهَرَا (yuzharā) (yuzharā)		نُزْهَرَ (nuzhara) (nuzhara)	تُزْهَرُوا (tuzharū) (tuzharū)	يُزْهَرُوا (yuzharū) (yuzharū)
	f		تُزْهَرِي (tuzharī) (tuzharī)	تُزْهَرَ (tuzhara) (tuzhara)			تُزْهَرَا (tuzharā) (tuzharā)			تُزْهَرْنَ (tuzharna) (tuzharna)	يُزْهَرْنَ (yuzharna) (yuzharna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُزْهَرْ (ʾuzhar) (ʾuzhar)	تُزْهَرْ (tuzhar) (tuzhar)	يُزْهَرْ (yuzhar) (yuzhar)		تُزْهَرَا (tuzharā) (tuzharā)	يُزْهَرَا (yuzharā) (yuzharā)		نُزْهَرْ (nuzhar) (nuzhar)	تُزْهَرُوا (tuzharū) (tuzharū)	يُزْهَرُوا (yuzharū) (yuzharū)
	f		تُزْهَرِي (tuzharī) (tuzharī)	تُزْهَرْ (tuzhar) (tuzhar)			تُزْهَرَا (tuzharā) (tuzharā)			تُزْهَرْنَ (tuzharna) (tuzharna)	يُزْهَرْنَ (yuzharna) (yuzharna)