ثَلَجَ

"Снежна олуја", Франсиско де Гоја.

Корен: ث ل ج*

Изговор:

DIN: ṯalağa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. падати снег
2. снежити

Примери:

.ثَلَجَ اليَوْمُ الأَمْسِ كُلُّ يَوْمٍ

Јуче је цео дан падао снег.

Синоними:

• شَقَطَ الثَلْجُ - падати снег

Супротне речи:

• شَمَسَ - сијати сунце, бити сунчано

Изреке и пословице:

.لا يَثْلُجُ فَقَطْ لِتَغْطِيَّةِ التَّلِ لَكِنَّ لِيَظْهَرُ آثَارُكُلِّ البَهَائِمِ

Не пада снег да покрије брег, већ да свака зверка покаже свој траг.

Асоцијације:

• ثَلْجٌ - снег
• شِتَاءٌ - зима
• بَرْدٌ - хладноћа

Изведене речи:

• ثَلَّاجَةٌ - ледењак, ледник, глечер
• ثُلَاجِيٌّ - снежнобели, светлуцав, блистав
• ثَلْجَةٌ - снежна пахуљица
• مُثَلَّجٌ - залеђен, смрзнут

Сродни чланци са Википедије:

ثَلَجَ

Преводи

Енглески: [1] snow ☞en Италијански: [1] nevischio ☞it Немачки: [1] Schneeregen ☞de Шпански: [1] aguanieve ☞es Француски: [1] neiger ☞fr Фински: [1] räntä ☞fi Грчки: [1] χιονόνερο ☞el

Руски: [1] дождь со снегом ☞ru Португалски: [1] chuva com neve ☞pt Македонски: [1] да врне снег ☞mk Српски: [1] падати снег ☞sr Мађарски: [1] ónos eső ☞hu Бугарски: [1] да вали сняг ☞bg Кинески: [1] 雨雪 ☞zh

Конјугација глагола ثَلَجَ (ṯalağa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						ثَالِجٌ (ṯālijun) (ṯāliğun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَثْلُوجٌ (maṯlūjun) (maṯlūğun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ثَلَجْتُ (ṯalajtu) (ṯalağtu)	ثَلَجْتَ (ṯalajta) (ṯalağta)	ثَلَجَ (ṯalağa)		ثَلَجْتُمَا (ṯalajtumā) (ṯalağtumā)	ثَلَجَا (ṯalajā) (ṯalağā)		ثَلَجْنَا (ṯalajnā) (ṯalağnā)	ثَلَجْتُمْ (ṯalajtum) (ṯalağtum)	ثَلَجُوا (ṯalajū) (ṯalağū)
	f		ثَلَجْتِ (ṯalajti) (ṯalağti)	ثَلَجَتْ (ṯalajat) (ṯalağat)			ثَلَجَتَا (ṯalajatā) (ṯalağatā)			ثَلَجْتُنَّ (ṯalajtunna) (ṯalağtunna)	ثَلَجْنَ (ṯalajna) (ṯalağna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَثْلُجُ (ʾaṯluju) (ʾaṯluğu)	تَثْلُجُ (taṯluju) (taṯluğu)	يَثْلُجُ (yaṯluju) (yaṯluğu)		تَثْلُجَانِ (taṯlujāni) (taṯluğāni)	يَثْلُجَانِ (yaṯlujāni) (yaṯluğāni)		نَثْلُجُ (naṯluju) (naṯluğu)	تَثْلُجُونَ (taṯlujūna) (taṯluğūna)	يَثْلُجُونَ (yaṯlujūna) (yaṯluğūna)
	f		تَثْلُجِينَ (taṯlujīna) (taṯluğīna)	تَثْلُجُ (taṯluju) (taṯluğu)			تَثْلُجَانِ (taṯlujāni) (taṯluğāni)			تَثْلُجْنَ (taṯlujna) (taṯluğna)	يَثْلُجْنَ (yaṯlujna) (yaṯluğna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَثْلُجَ (ʾaṯluja) (ʾaṯluğa)	تَثْلُجَ (taṯluja) (taṯluğa)	يَثْلُجَ (yaṯluja) (yaṯluğa)		تَثْلُجَا (taṯlujā) (taṯluğā)	يَثْلُجَا (yaṯlujā) (yaṯluğā)		نَثْلُجَ (naṯluja) (naṯluğa)	تَثْلُجُوا (taṯlujū) (taṯluğū)	يَثْلُجُوا (yaṯlujū) (yaṯluğū)
	f		تَثْلُجِي (taṯlujī) (taṯluğī)	تَثْلُجَ (taṯluja) (taṯluğa)			تَثْلُجَا (taṯlujā) (taṯluğā)			تَثْلُجْنَ (taṯlujna) (taṯluğna)	يَثْلُجْنَ (yaṯlujna) (yaṯluğna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَثْلُجْ (ʾaṯluj) (ʾaṯluğ)	تَثْلُجْ (taṯluj) (taṯluğ)	يَثْلُجْ (yaṯluj) (yaṯluğ)		تَثْلُجَا (taṯlujā) (taṯluğā)	يَثْلُجَا (yaṯlujā) (yaṯluğā)		نَثْلُجْ (naṯluj) (naṯluğ)	تَثْلُجُوا (taṯlujū) (taṯluğū)	يَثْلُجُوا (yaṯlujū) (yaṯluğū)
	f		تَثْلُجِي (taṯlujī) (taṯluğī)	تَثْلُجْ (taṯluj) (taṯluğ)			تَثْلُجَا (taṯlujā) (taṯluğā)			تَثْلُجْنَ (taṯlujna) (taṯluğna)	يَثْلُجْنَ (yaṯlujna) (yaṯluğna)
императив الأمر	m		اُثْلُجْ (uṯluj) (uṯluğ)			اُثْلُجَا (uṯlujā) (uṯluğā)				اُثْلُجُوا (uṯlujū) (uṯluğū)
	f		اُثْلُجِي (uṯlujī) (uṯluğī)							اُثْلُجْنَ (uṯlujna) (uṯluğna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ثُلِجْتُ (ṯulijtu) (ṯuliğtu)	ثُلِجْتَ (ṯulijta) (ṯuliğta)	ثُلِجَ (ṯuliğa)		ثُلِجْتُمَا (ṯulijtumā) (ṯuliğtumā)	ثُلِجَا (ṯulijā) (ṯuliğā)		ثُلِجْنَا (ṯulijnā) (ṯuliğnā)	ثُلِجْتُمْ (ṯulijtum) (ṯuliğtum)	ثُلِجُوا (ṯulijū) (ṯuliğū)
	f		ثُلِجْتِ (ṯulijti) (ṯuliğti)	ثُلِجَتْ (ṯulijat) (ṯuliğat)			ثُلِجَتَا (ṯulijatā) (ṯuliğatā)			ثُلِجْتُنَّ (ṯulijtunna) (ṯuliğtunna)	ثُلِجْنَ (ṯulijna) (ṯuliğna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُثْلَجُ (ʾuṯlaju) (ʾuṯlağu)	تُثْلَجُ (tuṯlaju) (tuṯlağu)	يُثْلَجُ (yuṯlaju) (yuṯlağu)		تُثْلَجَانِ (tuṯlajāni) (tuṯlağāni)	يُثْلَجَانِ (yuṯlajāni) (yuṯlağāni)		نُثْلَجُ (nuṯlaju) (nuṯlağu)	تُثْلَجُونَ (tuṯlajūna) (tuṯlağūna)	يُثْلَجُونَ (yuṯlajūna) (yuṯlağūna)
	f		تُثْلَجِينَ (tuṯlajīna) (tuṯlağīna)	تُثْلَجُ (tuṯlaju) (tuṯlağu)			تُثْلَجَانِ (tuṯlajāni) (tuṯlağāni)			تُثْلَجْنَ (tuṯlajna) (tuṯlağna)	يُثْلَجْنَ (yuṯlajna) (yuṯlağna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُثْلَجَ (ʾuṯlaja) (ʾuṯlağa)	تُثْلَجَ (tuṯlaja) (tuṯlağa)	يُثْلَجَ (yuṯlaja) (yuṯlağa)		تُثْلَجَا (tuṯlajā) (tuṯlağā)	يُثْلَجَا (yuṯlajā) (yuṯlağā)		نُثْلَجَ (nuṯlaja) (nuṯlağa)	تُثْلَجُوا (tuṯlajū) (tuṯlağū)	يُثْلَجُوا (yuṯlajū) (yuṯlağū)
	f		تُثْلَجِي (tuṯlajī) (tuṯlağī)	تُثْلَجَ (tuṯlaja) (tuṯlağa)			تُثْلَجَا (tuṯlajā) (tuṯlağā)			تُثْلَجْنَ (tuṯlajna) (tuṯlağna)	يُثْلَجْنَ (yuṯlajna) (yuṯlağna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُثْلَجْ (ʾuṯlaj) (ʾuṯlağ)	تُثْلَجْ (tuṯlaj) (tuṯlağ)	يُثْلَجْ (yuṯlaj) (yuṯlağ)		تُثْلَجَا (tuṯlajā) (tuṯlağā)	يُثْلَجَا (yuṯlajā) (yuṯlağā)		نُثْلَجْ (nuṯlaj) (nuṯlağ)	تُثْلَجُوا (tuṯlajū) (tuṯlağū)	يُثْلَجُوا (yuṯlajū) (yuṯlağū)
	f		تُثْلَجِي (tuṯlajī) (tuṯlağī)	تُثْلَجْ (tuṯlaj) (tuṯlağ)			تُثْلَجَا (tuṯlajā) (tuṯlağā)			تُثْلَجْنَ (tuṯlajna) (tuṯlağna)	يُثْلَجْنَ (yuṯlajna) (yuṯlağna)