بَرَعَ

Вајар вешто прави бисту јер је искусан.

Корен: ب ر ع*

Изговор:

DIN: baraʿa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бити вешт
2. бити искусан
3. бити упућен
4. надмашити
5. истицати се
6. одликовати се

Примери:

.لا يَبْرَعُهُ أَحَد بِالمَعْرِفَةِ

Нико га не надмашује по знању.

Синоними:

• فاقَ - надмашити
• تَمايَزَ - одликовати се, истицати се
• بَرَزَ - истицати се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити вешт	يَبْرَعُ	بَرَعَ	1.
/	/	/	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
бити спреман на	يَتَبَرَّعُ	تَبَرَّعَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Супротне речи:

• غَرَّ - бити неискусан
• جَلَسَ - седети
• وَقَفَ - стајати
• حايَدَ - избегавати, суздржавати се

Изреке и пословице:

.يَبْرَعُ الرَّجُلُ عِنْدَما يَعْلَمُ مِنْ أَخْطائِهِ

Човек је искусан (је паметнији) када учи из својих грешака.

Асоцијације:

• مَهارَةٌ - вештина
• خِبْرَةٌ - искуство
• مُمَيِّزَةٌ - одлика
• غَرَارَةٌ - неискуство
• مُتَّجِهٌ - упућен
• شُهْرَةٌ - слава, репутација
• سُمْعَةٌ - углед
• تَمْييزٌ - одликовање, привилегија

Изведене речи:

• بارِعٌ - изврстан, сјајан, савршен, вешт, искусан, упућен
• بارِعَةٌ - одлика, истицање, заслуга
• بَراعَةٌ - вештина, спретност, умешност, упућеност, искуство
• بُروعٌ - савршеност
• بَريعٌ - савршен, вешт, ваљан, леп

Сродни чланци са Википедије:

بَرَعَ

Преводи

Енглески: [1] stand out ☞en Италијански: [1] risaltare ☞it Немачки: [1] auffallen ☞de Шпански: [1] destacarse ☞es Француски: [1] ressortir ☞fr Фински: [1] erottuvat ☞fi Грчки: [1] συνεχίζω να αντιστέκομαι ☞el

Руски: [1] выделяться ☞ru Португалски: [1] destacar-se ☞pt Македонски: [1] издвоите ☞mk Српски: [1] истицати се ☞sr Мађарски: [1] kitűnik ☞hu Бугарски: [1] откроявам се ☞bg Кинески: [1] 撤退 ☞zh

Конјугација глагола بَرَعَ (baraʿa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَارِعٌ‎ (bāriʿun) (bāriʿun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْرُوعٌ‎ (mabrūʿun) (mabrūʿun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَرَعْتُ‎ (baraʿtu) (baraʿtu)	بَرَعْتَ‎ (baraʿta) (baraʿta)	بَرَعَ (baraʿa)		بَرَعْتُمَا‎ (baraʿtumā) (baraʿtumā)	بَرَعَا‎ (baraʿā) (baraʿā)		بَرَعْنَا‎ (baraʿnā) (baraʿnā)	بَرَعْتُمْ‎ (baraʿtum) (baraʿtum)	بَرَعُوا‎ (baraʿū) (baraʿū)
	f		بَرَعْتِ‎ (baraʿti) (baraʿti)	بَرَعَتْ‎ (baraʿat) (baraʿat)			بَرَعَتَا‎ (baraʿatā) (baraʿatā)			بَرَعْتُنَّ‎ (baraʿtunna) (baraʿtunna)	بَرَعْنَ‎ (baraʿna) (baraʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْرَعُ‎ (ʾabraʿu) (ʾabraʿu)	تَبْرَعُ‎ (tabraʿu) (tabraʿu)	يَبْرَعُ‎ (yabraʿu) (yabraʿu)		تَبْرَعَانِ‎ (tabraʿāni) (tabraʿāni)	يَبْرَعَانِ‎ (yabraʿāni) (yabraʿāni)		نَبْرَعُ‎ (nabraʿu) (nabraʿu)	تَبْرَعُونَ‎ (tabraʿūna) (tabraʿūna)	يَبْرَعُونَ‎ (yabraʿūna) (yabraʿūna)
	f		تَبْرَعِينَ‎ (tabraʿīna) (tabraʿīna)	تَبْرَعُ‎ (tabraʿu) (tabraʿu)			تَبْرَعَانِ‎ (tabraʿāni) (tabraʿāni)			تَبْرَعْنَ‎ (tabraʿna) (tabraʿna)	يَبْرَعْنَ‎ (yabraʿna) (yabraʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْرَعَ‎ (ʾabraʿa) (ʾabraʿa)	تَبْرَعَ‎ (tabraʿa) (tabraʿa)	يَبْرَعَ‎ (yabraʿa) (yabraʿa)		تَبْرَعَا‎ (tabraʿā) (tabraʿā)	يَبْرَعَا‎ (yabraʿā) (yabraʿā)		نَبْرَعَ‎ (nabraʿa) (nabraʿa)	تَبْرَعُوا‎ (tabraʿū) (tabraʿū)	يَبْرَعُوا‎ (yabraʿū) (yabraʿū)
	f		تَبْرَعِي‎ (tabraʿī) (tabraʿī)	تَبْرَعَ‎ (tabraʿa) (tabraʿa)			تَبْرَعَا‎ (tabraʿā) (tabraʿā)			تَبْرَعْنَ‎ (tabraʿna) (tabraʿna)	يَبْرَعْنَ‎ (yabraʿna) (yabraʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْرَعْ‎ (ʾabraʿ) (ʾabraʿ)	تَبْرَعْ‎ (tabraʿ) (tabraʿ)	يَبْرَعْ‎ (yabraʿ) (yabraʿ)		تَبْرَعَا‎ (tabraʿā) (tabraʿā)	يَبْرَعَا‎ (yabraʿā) (yabraʿā)		نَبْرَعْ‎ (nabraʿ) (nabraʿ)	تَبْرَعُوا‎ (tabraʿū) (tabraʿū)	يَبْرَعُوا‎ (yabraʿū) (yabraʿū)
	f		تَبْرَعِي‎ (tabraʿī) (tabraʿī)	تَبْرَعْ‎ (tabraʿ) (tabraʿ)			تَبْرَعَا‎ (tabraʿā) (tabraʿā)			تَبْرَعْنَ‎ (tabraʿna) (tabraʿna)	يَبْرَعْنَ‎ (yabraʿna) (yabraʿna)
императив الأمر	m		اِبْرَعْ‎ (ibraʿ) (ibraʿ)			اِبْرَعَا‎ (ibraʿā) (ibraʿā)				اِبْرَعُوا‎ (ibraʿū) (ibraʿū)
	f		اِبْرَعِي‎ (ibraʿī) (ibraʿī)							اِبْرَعْنَ‎ (ibraʿna) (ibraʿna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُرِعْتُ‎ (buriʿtu) (buriʿtu)	بُرِعْتَ‎ (buriʿta) (buriʿta)	بُرِعَ (buriʿa)		بُرِعْتُمَا‎ (buriʿtumā) (buriʿtumā)	بُرِعَا‎ (buriʿā) (buriʿā)		بُرِعْنَا‎ (buriʿnā) (buriʿnā)	بُرِعْتُمْ‎ (buriʿtum) (buriʿtum)	بُرِعُوا‎ (buriʿū) (buriʿū)
	f		بُرِعْتِ‎ (buriʿti) (buriʿti)	بُرِعَتْ‎ (buriʿat) (buriʿat)			بُرِعَتَا‎ (buriʿatā) (buriʿatā)			بُرِعْتُنَّ‎ (buriʿtunna) (buriʿtunna)	بُرِعْنَ‎ (buriʿna) (buriʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْرَعُ‎ (ʾubraʿu) (ʾubraʿu)	تُبْرَعُ‎ (tubraʿu) (tubraʿu)	يُبْرَعُ‎ (yubraʿu) (yubraʿu)		تُبْرَعَانِ‎ (tubraʿāni) (tubraʿāni)	يُبْرَعَانِ‎ (yubraʿāni) (yubraʿāni)		نُبْرَعُ‎ (nubraʿu) (nubraʿu)	تُبْرَعُونَ‎ (tubraʿūna) (tubraʿūna)	يُبْرَعُونَ‎ (yubraʿūna) (yubraʿūna)
	f		تُبْرَعِينَ‎ (tubraʿīna) (tubraʿīna)	تُبْرَعُ‎ (tubraʿu) (tubraʿu)			تُبْرَعَانِ‎ (tubraʿāni) (tubraʿāni)			تُبْرَعْنَ‎ (tubraʿna) (tubraʿna)	يُبْرَعْنَ‎ (yubraʿna) (yubraʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْرَعَ‎ (ʾubraʿa) (ʾubraʿa)	تُبْرَعَ‎ (tubraʿa) (tubraʿa)	يُبْرَعَ‎ (yubraʿa) (yubraʿa)		تُبْرَعَا‎ (tubraʿā) (tubraʿā)	يُبْرَعَا‎ (yubraʿā) (yubraʿā)		نُبْرَعَ‎ (nubraʿa) (nubraʿa)	تُبْرَعُوا‎ (tubraʿū) (tubraʿū)	يُبْرَعُوا‎ (yubraʿū) (yubraʿū)
	f		تُبْرَعِي‎ (tubraʿī) (tubraʿī)	تُبْرَعَ‎ (tubraʿa) (tubraʿa)			تُبْرَعَا‎ (tubraʿā) (tubraʿā)			تُبْرَعْنَ‎ (tubraʿna) (tubraʿna)	يُبْرَعْنَ‎ (yubraʿna) (yubraʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْرَعْ‎ (ʾubraʿ) (ʾubraʿ)	تُبْرَعْ‎ (tubraʿ) (tubraʿ)	يُبْرَعْ‎ (yubraʿ) (yubraʿ)		تُبْرَعَا‎ (tubraʿā) (tubraʿā)	يُبْرَعَا‎ (yubraʿā) (yubraʿā)		نُبْرَعْ‎ (nubraʿ) (nubraʿ)	تُبْرَعُوا‎ (tubraʿū) (tubraʿū)	يُبْرَعُوا‎ (yubraʿū) (yubraʿū)
	f		تُبْرَعِي‎ (tubraʿī) (tubraʿī)	تُبْرَعْ‎ (tubraʿ) (tubraʿ)			تُبْرَعَا‎ (tubraʿā) (tubraʿā)			تُبْرَعْنَ‎ (tubraʿna) (tubraʿna)	يُبْرَعْنَ‎ (yubraʿna) (yubraʿna)