џагати

џагати

џагати (српски, lat. džagati)[уреди]

Глагол[уреди]

џагати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. џа̑гам [1]
  2. -нем [1]

Значења:

  1. Гурати, гуркати некога (руком, ногом, штапом и сл.), насумице ударати нешто. [1]

Примери:

  1. О̏ндак по̀ложенӣк ѝде па обѝлази ма̑рву и ма̏ло џа̑га с о̀тим шта́пом. [1]
  2. Ондак се џага штицама, гура па истера напоље [риба]. [2] [3] [4] Перлез Бачко Градиште Ђурђево Каћ Ново Милошево Итебеј Шурјан Бока Неузина Орловат Ченеј Иванда [1]
  3. Немој ме фуртом џагати! Сомбор [1]
  4. Пре̑ по̏лак са̑та се побр́кали, се ѝсвађали и тама̏н ми̑р, а е̏но са̏д је јо̏пет џа̑га. Јаша Томић [1]
  5. Ка̏ко Ју̑лка зи̏не, а о̀на ме џа̑га, сме́шно јој. Нови Сад [1]
  6. Кад је џа̏гне с ма̀музама. [5] Бока [1]
  7. Ни́сте џа́гали како тре̏ба, а кад се ма̑не, о̏ма се у̀га̄си, а са̏д још и ди̏ми. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина Деска [1]


Изведене речи:

  1. џа́га̄ње [1]
  2. џа̏гнити [1]
  3. џа̏гнути [1]


Синоними:

  1. чаракати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 310.
  3. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 346.

Напомене[уреди]