ће̑р

ће̑р

ће̑р (српски, lat. ćȇr)[уреди]

Именица[уреди]

ће̑р, ж

Облици:

  1. -а, ћер, -о [1]

Примери:

  1. Мо̑га шо́гора јѐдна ће̑р се у̏да̄ла за Ср̏бина (Ло — С Сл Чу Г; Ђ Ил; Чи. [2] [3] [4] [1]


Изведене речи:

  1. ће̏рин [1]


Синоними:

  1. ћерка [1]


Изрази:

  1. Јебем ти ˜ и дете крваво ("псовка"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 359.
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 11, 13, 156.
  4. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 145, 146.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ће̑р&oldid=238439”