њива
њива
Именица
[уреди]њива, ж
Значења:
- Већа парцела земљишта неодређене површине која се обрађује, ораница. [1]
- Њива која има излаз само на једну страну. [2] Каћ[1]
- Њива која не излази на ленију. [2] Надаљ Ковиљ Тител[1]
- Врста божићног колача. [1]
Примери:
- Мо̀ји ко̀њи већ зна̏ју ди ми је њи̏ва и са́ми нави́јају на̀ ту ле́нију. Жабаљ [1]
- Сти̏гнемо на̀ њиви, о̏нда та̏мо же̏нске о̏ће да фру̀штукује̄мо ма̏ло и о̏нда, кад о̀дӯжимо фру̀штук, јѐдни ва̏тају у два̑ плу̏га да па́ру куку̀руз, а ми̑ о̏ста̄ли ре̑ђамо се да ко̏па̄мо куку̀руз. Мокрин [1]
- А ја̑ сам сва̏гди на њи̏ву од два́на̄јст го̏дина на̀пре̄д ѝшла, ко̏па̄ла, ко̏па̄ла. Бачинци [1]
- О̏н да ни́је бѝло до̀бро ако си са сламо̀ви тим ђу̏бре том нагно̀јио њи̏ву. [3] [4] [2] [5] [6] [7] Ловра Моровић Лединци Стари Сланкамен Војка Суботица Дероње Товаришево Ченеј Жабаљ Нови Сад Ђала Српски Крстур Кикинда Ново Милошево Кумане Елемир Арадац Итебеј Јаша Томић Томашевац Орловат Велики Гај Вршац Павлиш Избиште Јасеново Крушчица Ковин Деска [1]
- Кад је све̏крва би́ла жи́ва, о̏бадве смо ѝшле на̀ њиву и ра́дили. Визић [1]
- Ме̑симо њи̏ву, здра̑вље, ме̏сец, су̑нце. Вршац Црвена Црква [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
- ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1, 1991, 155—160, стр. 158.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 139, 164.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 64, 79, 81, 89, 119.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 279.