љутити

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

љутити

љутити (српски, lat. ljutiti)[уреди]

Глагол[уреди]

љутити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. љу̑тим [1]

Значења:

  1. Изазивати нечији бес. [1]
  2. Срдити се, бити љутит. [1]

Примери:

  1. Ни́ се ве̏лико љу́тила. Томашевац [1]
  2. О̀ни мо̀ји се љу́тилӣ. Бешка [1]
  3. О̏ндак та̏ј куку̏руз не мо̏ш да сти̏гне на вре́ме, па се љу̑ту и та́ко изгу̏бу. [2] Јасеново Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. се [1]


Синоними:

  1. срчити [1]
  2. курчити [1]



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 259.

Напомене[уреди]