ljutiti

ljutiti

ljutiti (srpski, lat. ljutiti)[uredi]

Glagol[uredi]

ljutiti, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

  1. ljȗtim [1]

Značenja:

  1. Izazivati nečiji bes. [1]
  2. Srditi se, biti ljutit. [1]

Primeri:

  1. Ní se vȅliko ljútila. Tomaševac [1]
  2. Òni mòji se ljútilӣ. Beška [1]
  3. Ȍndak tȁj kukȕruz ne mȍš da stȉgne na vréme, pa se ljȗtu i táko izgȕbu. [2] Jasenovo Novo Miloševo [1]


Izvedene reči:

  1. se [1]


Sinonimi:

  1. srčiti [1]
  2. kurčiti [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 259.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=љутити&oldid=222819”