љу̀тит

љу̀тит

љу̀тит (српски, lat. ljùtit)[уреди]

Облици:

  1. , љутит, [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]