је̏дна̄к

је̏дна̄к

је̏дна̄к (српски, lat. jȅdnāk)[уреди]

Прилог[уреди]

је̏дна̄к, прил.

Облици:

  1. -о, једнак, -а [1]

Значења:

  1. Који има исте особине, исти, идентичан. [1]
  2. На исти начин, исто. [1]
  3. У истој мери, равномерно. [1]

Примери:

  1. Јел ни́су сви љу̑ди је̏дна̄ки. [2] [3] Перлез Деска [1]
  2. Нѐ мо̄рамо ми̏ би̏т сви̏ је̏дна̄ки. Шимановци [1]# Брига̀дӣр нам пи̑ше у̏вече ко̏лко ко̑ у̀ра̄ди (нѐ добију сви̏ је̏дна̄ко). Јаша Томић [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. комп једна̀чије Елемир [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113, 376.
  3. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=је̏дна̄к&oldid=198576”