ђувегија
ђувегија
ђувегија (српски, lat. đuvegija)[уреди]
Именица[уреди]
ђувегија, м
Облици:
- ђувѐгија [1]
- ђувеги̏ја, ђуве̏гија, ђувѐгија, ђуве́гија [1]
- ђувѐгија Сремска Митровица Орловат [1]
- ђувѐгија Сремска Митровица Деска [1]
Значења:
Примери:
- Ако је проводаџија успешно обавио свој посао, истога дана или дан-два касније девојачкој кући долазе „про сио ци”. То су „ђувегија” (момак који се же ни), његови родитељи и проводаџи ја. [1]
- У суботу дође ђувегија код младе да се утврди све за свадбу и уједно да позове њене за младе госте. Ови се гости одржавају одмах на 2—3 дана после свадбе, у уторак или среду. [2] [1]
- Јел то̑ ђувѐгија, јел до̑ђе са̀мо да про̀вери шта се ко̀д вас ра̑ди. [3] [4] Ченеј Черевић Сремска Митровица Суботица Пачир Бачка Паланка Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Нови Сад Ново Милошево Нови Бечеј Шурјан Бока Неузина Орловат Иванда [1]
- Све̏ су на̀шле ђувѐгију па ћу ва̏ла и ја̑. Јаша Томић [1]
- Ако ђувѐгија и̏ма сѐстру јел бра̏та, о̏де с њи̏ма и ту̑ заго̀воре. Мартонош [1]
- растезало се коло по целом окопу, у њему је играло и преко стотине званих и незваних (баканцоши), који су навраћали да виде снашу и ђувегију. [1]
- Ђувѐгија но̏си бу̀ке̄т. Жабаљ [1]
- Нѐ знаш ко̏ је лѐпши, јел ђувѐгија, јел мла̑да. Лаћарак [1]
- Мѐни довѐли ђувѐгију и да ја̑ ѝде̄м та̏мо на пре́ло. Нови Бечеј [1]
- О̑н однѐсе те̑ пешки́ре све̏ ку̏ћи код мо̀мка, код о̀тог ђувѐгије што ће да бу̏ду сва̏тови, па прѝда њѐговој ма̏тери. [5] [6] [7] [8] [3] Кумане Бачинци Сусек Свилош Черевић Суботица Пачир Равно Село Бегеч Турија Нови Сад Мол Чуруг Госпођинци Каћ Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Падеј Мокрин Ново Милошево Башаид Меленци Орловат Ловра Деска [1]
- Ле̑по је би́ло, ле̏пше нег са̏д, са̏д се про̀лете ко̏л а, нит ви̏диш ђувѐгију, нит ви̏диш мла̑ ду. Ченеј [1]
- Пр̑во до̏шли по ђуве̏гију с мла̑дине стра́не. [9] Помаз [1]
- О̏нда пуке́та да мла̑да до̏бије, да ме̑ња сва̏ки да̑н пу̀ке̄т дру̏ги, да је во̏ле бо̏ље ђувеги̏ја. Лаћарак [1]
- То̏ до̀лази ђувѐгијин отац и ма̏ти, и она̀ко још не̏ка родбѝна. Лаћарак [1]
- Ма̑јка ђувѐгијина све̏ те̑ пешки́ре што је до̏бӣла по̀ве̄же на сва̏тове и на ко̀ње свато̀вске. [10] Кумане [1]
- Та̏ се та̀цна од родбѝне ђувѐгијине ре̑дом кре̑ће од јѐдног до дру̏гог. Жабаљ [1]
- Кад се обалија окити, приступа се кићењу буклијаша и чутуре. За све то време девојке и момци певају песму „ђувегијине мајке” уз пратњу гајдаша. [1]
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.
- ↑ 3,0 3,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 176, 177.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 64, 452.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 214.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 144.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 18.