đuvegija

đuvegija

đuvegija (srpski, lat. đuvegija)[uredi]

Imenica[uredi]

đuvegija, m

Oblici:

đuvѐgija ^[1]
đuvegȉja, đuvȅgija, đuvѐgija, đuvégija ^[1]
đuvѐgija Sremska Mitrovica Orlovat ^[1]
đuvѐgija Sremska Mitrovica Deska ^[1]

Značenja:

Momak stasao za ženidbu, prosac. ^[1]
Mladoženja na svadbi. ^[1]
Muž, suprug. ^[1]
Udvarač. ^[1]

Primeri:

Ako je provodadžija uspešno obavio svoj posao, istoga dana ili dan-dva kasnije devojačkoj kući dolaze „pro sio ci”. To su „đuvegija” (momak koji se že ni), njegovi roditelji i provodadži ja. ^[1]
U subotu dođe đuvegija kod mlade da se utvrdi sve za svadbu i ujedno da pozove njene za mlade goste. Ovi se gosti održavaju odmah na 2—3 dana posle svadbe, u utorak ili sredu. ^[2] ^[1]
Jel tȏ đuvѐgija, jel dȏđe sàmo da pròveri šta se kòd vas rȃdi. ^[3] ^[4] Čenej Čerević Sremska Mitrovica Subotica Pačir Bačka Palanka Ravno Selo Turija Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Novi Sad Novo Miloševo Novi Bečej Šurjan Boka Neuzina Orlovat Ivanda ^[1]
Svȅ su nàšle đuvѐgiju pa ću vȁla i jȃ. Jaša Tomić ^[1]
Ako đuvѐgija ȉma sѐstru jel brȁta, ȍde s njȉma i tȗ zagòvore. Martonoš ^[1]
rastezalo se kolo po celom okopu, u njemu je igralo i preko stotine zvanih i nezvanih (bakancoši), koji su navraćali da vide snašu i đuvegiju. ^[1]
Đuvѐgija nȍsi bùkēt. Žabalj ^[1]
Nѐ znaš kȍ je lѐpši, jel đuvѐgija, jel mlȃda. Laćarak ^[1]
Mѐni dovѐli đuvѐgiju i da jȃ ѝdēm tȁmo na prélo. Novi Bečej ^[1]
Ȏn odnѐse tȇ peškíre svȅ kȕći kod mòmka, kod òtog đuvѐgije što će da bȕdu svȁtovi, pa prѝda njѐgovoj mȁteri. ^[5] ^[6] ^[7] ^[8] ^[3] Kumane Bačinci Susek Sviloš Čerević Subotica Pačir Ravno Selo Begeč Turija Novi Sad Mol Čurug Gospođinci Kać Srpski Krstur Novi Kneževac Sanad Padej Mokrin Novo Miloševo Bašaid Melenci Orlovat Lovra Deska ^[1]
Lȇpo je bílo, lȅpše neg sȁd, sȁd se pròlete kȍl a, nit vȉdiš đuvѐgiju, nit vȉdiš mlȃ du. Čenej ^[1]
Pȓvo dȍšli po đuvȅgiju s mlȃdine stráne. ^[9] Pomaz ^[1]
Ȍnda pukéta da mlȃda dȍbije, da mȇnja svȁki dȃn pùkēt drȕgi, da je vȍle bȍlje đuvegȉja. Laćarak ^[1]
Tȍ dòlazi đuvѐgijin otac i mȁti, i onàko još nȅka rodbѝna. Laćarak ^[1]
Mȃjka đuvѐgijina svȅ tȇ peškíre što je dȍbӣla pòvēže na svȁtove i na kònje svatòvske. ^[10] Kumane ^[1]
Tȁ se tàcna od rodbѝne đuvѐgijine rȇdom krȇće od jѐdnog do drȕgog. Žabalj ^[1]
Kad se obalija okiti, pristupa se kićenju buklijaša i čuture. Za sve to vreme devojke i momci pevaju pesmu „đuvegijine majke” uz pratnju gajdaša. ^[1]

Izvedene reči:

đuvegijin ^[1]

Sinonimi:

momak, mladoženja ^[1]

Reference[uredi]

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 92.
↑ ^3,0 ^3,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 176, 177.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 64, 452.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 214.
↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 144.
↑ Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 18.

Napomene[uredi]

[Речник_српских_говора_Војводине,_измењено_и_допуњено_издање_у_4_тома-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Софија_Димитријевић,_Етнолошка_истр._живања_у_околини_Сомбора.-2] Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 92.

[Гордана_Галетин,_Из_лексичке_проблематике_северне_Шајкашке.-3] 3,0 ^3,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.

[Биљана_Марић,_Из_лексике_Ченеја_(румунски_Банат)-4] Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта._Прва_књига:_Увод_и_фонетизам.-5] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 176, 177.

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта.-6] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 64, 452.

[Иван_Поповић,_Говор_Госпођинаца_у_светлости_бачких_говора_као_целине.-7] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 214.

[Мила_Босић,_Женидбени_обичаји_Срба_у_Бачкој.-8] Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 144.

[Марија_Шпис-Ћулум,_Из_лексике_Помази_и_Чобанца_(код_Сентандреје)-9] Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.

[Рајко_Р._Николић,_Шајкашка_народна_ношња._Српске_народне_ношње_у_Војводини.-10] Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 18.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]