штрањка

штрањка

штрањка (српски, lat. štranjka)[уреди]

Именица[уреди]

штрањка, ж

Облици:

  1. штра̑њка [1]
  2. штранге, штра̑нгле, штрањге МКБњ, штранке, штра̑нгље Ва, стра̑њке, штрањке [1]

Значења:

  1. Дебље уже, конопац. Черевић[1]
  2. Пртени део ама који се везује за ждрепчанике. [1]
  3. Штрањке за левог коња у запреги, човечњака. [2] Чента[1]
  4. Пртени део бича. [1]

Примери:

  1. Са њиме су сахранили и штрањку о коју се обесио. Бегеч [1]
  2. Ве̑зано са штра̑њкама. [2] Итебеј [1]
  3. И каја́си може да би̏дну от ко̏же, а мо̏ж да би̏дну от штра̑њке. Ђала [1]
  4. А два̑ чо̀века и̏мају, та̀ко, но̀са̄ч: два̑ ко́ца, све̑зана штра̑њка колко ко̏ша̄р да не про̀падне. Мартонош [1]
  5. Се држим за штрањку да се попнем на таван. [3] [2] [4] [5] [6] [7] Ченеј Рума Бечеј Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Мокрин Ново Милошево Тараш Елемир Иланџа Чента Деска Иванда [1]
  6. Кад се кожа истегли под петом, узме се кука [...] намести на таваницу, и то тако да се прво веже једна „штранга” (конопац) и о њу обеси кожа ( — С; Ј) [ЗПР; РСБ]. [8] [1]
  7. Си узо штранку да вежемо свинче? [9] Сенпетер Силбаш Товаришево Обровац [1]
  8. Вуци боље ту штранку јербо ће се воз преврнити са сламом. Бачка Паланка [1]
  9. Ми̏сим да је са̏де подре́шио штра̑нке. Дероње [1]
  10. О̀во је зи̑д и ту̑ се по̀дмете, ве̑же се штра̑нка за̀ тӯ гре̑ду. [10] Обреж [1]
  11. О̀ни су ка́зали штра̑нке ту̏ ко̀д на̄с, ал то̏ су у́жа та̑ која вѐзӣвам то̏ др̏во. [2] Ђала Бачинци Пачир [1]
  12. Он [ждрвчаник] је служио, и данас служи на коњским колима, да се на њега каче штрањке амова, па тако на њима коњи вуку кола ( — НК Ки). [11] [1]
  13. Не̏ки ча Јо́ца је о́де пра̏вио на̑јбо̏ље штра̑њке. О̑н кад и[х] на̀ме̄сти, то̑ тра̏је до[к] го̏д и̏маш ко̀ње. Јаша Томић [1]
  14. Две штрањке закачиш за дрвчаник да вуче коњ. [12] [5] [6] [7] Ченеј Ердевик Мартинци Сусек Лежимир Свилош Вогањ Јарак Јазак Врдник Сремска Каменица Марадик Прхово Карловчић Купиново Крчедин Бољевци Сурчин Белегиш Мартонош Бајша Мол Бачки Брестовац Турија Бачко Градиште Надаљ Чуруг Дероње Равно Село Змајево Вајска Госпођинци Силбаш Жабаљ Ченеј Каћ Шајкаш Бегеч Гардиновци Тител Ђала Српски Крстур Санад Мокрин Падеј Иђош Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Тараш Елемир Шурјан Бока Неузина Конак Орловат Перлез Идвор Иланџа Чента Црепаја Сефкерин Бела Црква Иванда [1]
  15. Стра̑њке за ко̀ње, за за̏прегу, па ула́ре за ко̀ње, па јѐдеке — са̀лери, угла̀вно̄м с ку̀дељом се ба̏вили. Бачинци [1]
  16. Штранге за амове коришћене су за вучу терета. [13] Надаљ Јасеново [1]
  17. Ждрепчаници су дрвена мотка на чијем крају се налазе гвоздене алке за које се закаче коњски амови било ланцима, било помоћу „штранги” од канапа. [14] Стапар [1]
  18. Мо̑ра да би̏деду штра̏нге код ко́ња, јебо брѐз њи ка̏ко да и[х] ву́чеш. Шурјан Јаша Томић Бока Неузина [1]
  19. О̀ве штра̑нке су баш дѐбеле, а све̏ мо̑раду да би̏деду ја́ке да мо̏ж ко̏њ да се ву́че, да се не прѐкинеду. [12] Неузина Ердевик Лежимир Сремска Митровица Кленак Јарак Платичево Грабовци Огар Крушедол Голубинци Војка Батајница Пачир Сомбор Бајша Сивац Кула Турија Бачко Градиште Лалић Деспотово Дероње Руменка Бачка Паланка Бегеч Нови Бечеј Јаша Томић Шурјан Бока Алибунар Уљма Делиблато Баваниште Ковин [1]
  20. Штра̑нке су се увла́чиле — мо̀гле су да бу̏ду од ла́нца, мо̀гле су да бу̏ду од ко̀нопље. Бачинци [1]
  21. Ушћу́дио се, па се о̏то, а мла̑д је то̑ ко̏њ, здра̏во ја̑к, је строва́лио и ко̏ла и по̀кидо и штра̑њге и а́мове. [3] [12] Јаша Томић Јамена Хртковци Бољевци Батајница Бегеч Банатско Аранђелово Кикинда Радојево Житиште Шурјан Бока Неузина Сефкерин [1]
  22. На свињарским бичевима разликујемо бичаље које је дугачко око пола метра, „повраз” (део којим се привезује бич за бичаље), кожне „лопаре”, „штрањку”, кожни и прави швигар. [15] [1]


Изрази:

  1. отерати ("натерати (некога) на самоубиство"). Меленци [1]
  2. у́змиштра̑нгу па се обе́си кад не ваља̑ш! ("боље такав и не живети"). Вршац [1]
  3. дати комештрангу око гуше ("исто"; "Ти дам штрангу око гуше"). Јасеново [1]
  4. Дати комештрангу да се обеси ("не дати коме ништа"; "Да̏ћу ти штра̑нгу да се обе̏сиш"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 383.
  4. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58, 66.
  5. ↑ 5,0 5,1 Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192.
  6. ↑ 6,0 6,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. ↑ 7,0 7,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  8. ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 102.
  9. ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  10. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 153.
  11. ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 47.
  12. ↑ 12,0 12,1 12,2 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  13. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 54.
  14. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  15. ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 82.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=штрањка&oldid=202592”