štranjka

štranjka

štranjka (српски, ћир. штрањка)[уреди]

Именица[уреди]

štranjka, ж

Облици:

  1. štrȃnjka [1]
  2. štrange, štrȃngle, štranjge MKBnj, štranke, štrȃnglje Va, strȃnjke, štranjke [1]

Значења:

  1. Deblje uže, konopac. Черевић[1]
  2. Prteni deo ama koji se vezuje za ždrepčanike. [1]
  3. Štranjke za levog konja u zapregi, čovečnjaka. [2] Чента[1]
  4. Prteni deo biča. [1]

Примери:

  1. Sa njime su sahranili i štranjku o koju se obesio. Бегеч [1]
  2. Vȇzano sa štrȃnjkama. [2] Итебеј [1]
  3. I kajási može da bȉdnu ot kȍže, a mȍž da bȉdnu ot štrȃnjke. Ђала [1]
  4. A dvȃ čòveka ȉmaju, tàko, nòsāč: dvȃ kóca, svȇzana štrȃnjka kolko kȍšār da ne pròpadne. Мартонош [1]
  5. Se držim za štranjku da se popnem na tavan. [3] [2] [4] [5] [6] [7] Ченеј Рума Бечеј Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Мокрин Ново Милошево Тараш Елемир Иланџа Чента Деска Иванда [1]
  6. Kad se koža istegli pod petom, uzme se kuka [...] namesti na tavanicu, i to tako da se prvo veže jedna „štranga” (konopac) i o nju obesi koža ( — S; J) [ZPR; RSB]. [8] [1]
  7. Si uzo štranku da vežemo svinče? [9] Сенпетер Силбаш Товаришево Обровац [1]
  8. Vuci bolje tu štranku jerbo će se voz prevrniti sa slamom. Бачка Паланка [1]
  9. Mȉsim da je sȁde podréšio štrȃnke. Дероње [1]
  10. Òvo je zȋd i tȗ se pòdmete, vȇže se štrȃnka zà tū grȇdu. [10] Обреж [1]
  11. Òni su kázali štrȃnke tȕ kòd nās, al tȍ su úža tȃ koja vèzīvam tȍ dȑvo. [2] Ђала Бачинци Пачир [1]
  12. On [ždrvčanik] je služio, i danas služi na konjskim kolima, da se na njega kače štranjke amova, pa tako na njima konji vuku kola ( — NK Ki). [11] [1]
  13. Nȅki ča Jóca je óde prȁvio nȃjbȍlje štrȃnjke. Ȏn kad i[h] nàmēsti, tȏ trȁje do[k] gȍd ȉmaš kònje. Јаша Томић [1]

"Србин само из ината секирчетом млатне брата, Док на гробље брат се сели Србин сав се сневесели: Празно му у родној кући- не може се ни ским тући. Жао му је брата, свега а досада изједе га. Мучни Србин досети се, узме штрањку - обеси се." Србија - Петар Пајић

  1. Dve štranjke zakačiš za drvčanik da vuče konj. [12] [5] [6] [7] Ченеј Ердевик Мартинци Сусек Лежимир Свилош Вогањ Јарак Јазак Врдник Сремска Каменица Марадик Прхово Карловчић Купиново Крчедин Бољевци Сурчин Белегиш Мартонош Бајша Мол Бачки Брестовац Турија Бачко Градиште Надаљ Чуруг Дероње Равно Село Змајево Вајска Госпођинци Силбаш Жабаљ Ченеј Каћ Шајкаш Бегеч Гардиновци Тител Ђала Српски Крстур Санад Мокрин Падеј Иђош Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Тараш Елемир Шурјан Бока Неузина Конак Орловат Перлез Идвор Иланџа Чента Црепаја Сефкерин Бела Црква Иванда [1]
  2. Strȃnjke za kònje, za zȁpregu, pa uláre za kònje, pa jèdeke — sàleri, uglàvnōm s kùdeljom se bȁvili. Бачинци [1]
  3. Štrange za amove korišćene su za vuču tereta. [13] Надаљ Јасеново [1]
  4. Ždrepčanici su drvena motka na čijem kraju se nalaze gvozdene alke za koje se zakače konjski amovi bilo lancima, bilo pomoću „štrangi” od kanapa. [14] Стапар [1]
  5. Mȏra da bȉdedu štrȁnge kod kónja, jebo brèz nji kȁko da i[h] vúčeš. Шурјан Јаша Томић Бока Неузина [1]
  6. Òve štrȃnke su baš dèbele, a svȅ mȏradu da bȉdedu jáke da mȍž kȍnj da se vúče, da se ne prèkinedu. [12] Неузина Ердевик Лежимир Сремска Митровица Кленак Јарак Платичево Грабовци Огар Крушедол Голубинци Војка Батајница Пачир Сомбор Бајша Сивац Кула Турија Бачко Градиште Лалић Деспотово Дероње Руменка Бачка Паланка Бегеч Нови Бечеј Јаша Томић Шурјан Бока Алибунар Уљма Делиблато Баваниште Ковин [1]
  7. Štrȃnke su se uvláčile — mògle su da bȕdu od lánca, mògle su da bȕdu od kònoplje. Бачинци [1]
  8. Ušćúdio se, pa se ȍto, a mlȃd je tȏ kȍnj, zdrȁvo jȃk, je stroválio i kȍla i pòkido i štrȃnjge i ámove. [3] [12] Јаша Томић Јамена Хртковци Бољевци Батајница Бегеч Банатско Аранђелово Кикинда Радојево Житиште Шурјан Бока Неузина Сефкерин [1]
  9. Na svinjarskim bičevima razlikujemo bičalje koje je dugačko oko pola metra, „povraz” (deo kojim se privezuje bič za bičalje), kožne „lopare”, „štranjku”, kožni i pravi švigar. [15] [1]


Изрази:

  1. oterati ("naterati (nekoga) na samoubistvo"). Меленци [1]
  2. úzmištrȃngu pa se obési kad ne valjȃš! ("bolje takav i ne živeti"). Вршац [1]
  3. dati komeštrangu oko guše ("isto"; "Ti dam štrangu oko guše"). Јасеново [1]
  4. Dati komeštrangu da se obesi ("ne dati kome ništa"; "Dȁću ti štrȃngu da se obȅsiš"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 383.
  4. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58, 66.
  5. ↑ 5,0 5,1 Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192.
  6. ↑ 6,0 6,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. ↑ 7,0 7,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  8. ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 102.
  9. ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  10. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 153.
  11. ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 47.
  12. ↑ 12,0 12,1 12,2 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  13. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 54.
  14. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  15. ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 82.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=štranjka&oldid=425183”