Пређи на садржај

шприц

шприц

Именица

[уреди]

шприц, м

Категорије: мед.


Значења:

  1. Справа, направа за прскање (обично ратарских култура, воћа, винове лозе и сл.). [1]
  2. Справа у облику шупљег лименог ваљка са дрвеним потискивачем за прављење кобасица. [1]
  3. Справа (обично пластична) за обликовање или украшавање колача. Црвена Црква[1]
  4. Прибор у облику стакленог или пластичног цилиндра с клипом и шупљом иглом за убризгавање течних лекова под кожу, у мишиће или вене. Црвена Црква[1]

Примери:

  1. Шпре̄ц на ле́ђа и шпри̏цај, е то̑ је би́ло. Ченеј [1]
  2. Утрошио сам за чардаклију два шприца чорбе од плавог камена  ; ˜ (Вш). Бегеч Сусек Свилош Черевић Сремски Карловци Нови Кнежевац Меленци Тараш [1]
  3. Мла́да сам би́ла, ни́сам те̏ла шпри́цати, шпри̏ц о̀на̄ј на ле́ђа ме̏тути. [1]
  4. Ру̏чном пр̀скалицом или шпрѝцом [прска се лоза]. Бачинци [1]
  5. Дај ми шприц, треба да пуним кобасице. [2] Сенпетер Црвена Црква [1]
  6. И̏мамо шпри̏ц и ме̑со у шпри̏ц — та̏ко пра̏вимо кобаси̏це та̏нке. Вршац [1]
  7. И̏ма та̏ј шпри̏ц који се наде̑ва у та та̏нка цре́ва, пра̏или смо кобаси̏це. Избиште Иванда [1]


Синоними:

  1. ка́на [1]
  2. шмрк [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).

Напомене

[уреди]