шприц
шприц
шприц (српски, lat. špric)[уреди]
Именица[уреди]
шприц, м
Категорије: мед.
Значења:
- Справа, направа за прскање (обично ратарских култура, воћа, винове лозе и сл.). [1]
- Справа у облику шупљег лименог ваљка са дрвеним потискивачем за прављење кобасица. [1]
- Справа (обично пластична) за обликовање или украшавање колача. Црвена Црква[1]
- Прибор у облику стакленог или пластичног цилиндра с клипом и шупљом иглом за убризгавање течних лекова под кожу, у мишиће или вене. Црвена Црква[1]
Примери:
- Шпре̄ц на ле́ђа и шпри̏цај, е то̑ је би́ло. Ченеј [1]
- Утрошио сам за чардаклију два шприца чорбе од плавог камена ; ˜ (Вш). Бегеч Сусек Свилош Черевић Сремски Карловци Нови Кнежевац Меленци Тараш [1]
- Мла́да сам би́ла, ни́сам те̏ла шпри́цати, шпри̏ц о̀на̄ј на ле́ђа ме̏тути. [1]
- Ру̏чном пр̀скалицом или шпрѝцом [прска се лоза]. Бачинци [1]
- Дај ми шприц, треба да пуним кобасице. [2] Сенпетер Црвена Црква [1]
- И̏мамо шпри̏ц и ме̑со у шпри̏ц — та̏ко пра̏вимо кобаси̏це та̏нке. Вршац [1]
- И̏ма та̏ј шпри̏ц који се наде̑ва у та та̏нка цре́ва, пра̏или смо кобаси̏це. Избиште Иванда [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).