шпорет
шпорет
Именица
[уреди]шпорет, м
Облици:
Значења:
- Кухињска пећ покривена гвозденом плочом, на којој се кувају јела. [2] [3] Черевић Буђановци Јасеново Сенпетер[1]
- Шпорет начињен од истог материјала као и зидови просторије у којој се налази. [1]
Примери:
- Ја̑ о̏ма па̑лим шпо̏рет и о̏ма необу́чена се че́шљам и у̏мијем се. [1]
- Бољи је куповни гвоздени шпорет него зидани. Бегеч [1]
- И̏сто је би̏о шпо̏рет од зѐмље, као зи̑дан, чѐрпићи и одго́ре су ту̀чане пла̀тне. [4] Буковац [1]
- Пр̑вом кад уста̏немо, о̏дма гле́димо да упа̑лимо шпо̏рет, да спре̏мамо фру̏штук. [5] [6] [7] [4] Избиште Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Бачинци Сот Ердевик Нештин Мартинци Сусек Лаћарак Свилош Вогањ Јарак Врдник Платичево Лединци Сремска Каменица Обреж Чортановци Голубинци Бољевци Стари Бановци Суботица Мартонош Бајша Лалић Змајево Товаришево Руменка Ковиљ Гардиновци Банатско Аранђелово Кикинда Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Арадац Конак Ботош Велики Гај Перлез Добрица Маргита Фаркаждин Иланџа Велико Средиште Вршац Алибунар Уљма Црепаја Кајтасово Врачев Гај Делиблато Банатска Паланка Омољица Ковин Ченеј [1]
- Ту̑ је зи̑дани шпо̀ре̄т би̏о. [4] Лалић Шуљам Сомбор Сивац Кула Бачко Градиште Деспотово Бођани Бачка Паланка Ђала Санад Мокрин [1]
- Ју̏, ја̑ дѝва̄ним, а мле́ко ми на шпоре́ту. [1]
- Јѐдва сам до̀шла до шпоре́та. [4] Пачир [1]
- На̀ложимо ва̏тру у шпо̀рет, ѝзвадимо жа̑р и пе̑гламо са ти́ме. [5] [8] [4] Нови Сад Хртковци Шатринци Прхово Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Сурдук Сента Мол Дрљан Стапар Србобран Турија Чуруг Дероње Равно Село Госпођинци Жабаљ Товаришево Ђурђево Каћ Ђала Ново Милошево Српска Црња Кумане Перлез Сакуле Сефкерин Панчево Омољица Деска [1]
- А о̀во̄ је шпо̀рет па по̀ква̄рен, па ја̑ ни́сам га ква́рила нек та̀ко о̀ставила. Мартонош [1]
- Гријо̀та од бо̏га да ба̑цамо у шпо̀реј. [6] Итебеј [1]
- Паорска пећ и шпорет зидани, земља су они. [9] Стапар [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 341.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78, 81, 394. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 6,0 6,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26, 452. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 3, 5.