шорати

шорати

шорати (српски, lat. šorati)[уреди]

Глагол[уреди]

шорати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам [1]
  2. -нем [1]

Значења:

  1. Гурати, одбацивати ногом (лопту, капу и сл.) или штапом (клис). [2] Черевић Сомбор Мокрин Кикинда[1]
  2. Вршити малу нужду, уринирати. Сомбор[1]
  3. Врста дечје игре. [1]
  4. Вршење мале нужде, мокрење. [1]
  5. Гурнути, одбацити ногом (лопту, капу и сл.) или штапом (клис). [1]
  6. Бацањем удаљити, одстранити нешто. [1]

Примери:

  1. Са шта́пови шо̑раш. [3] Итебеј [1]
  2. Шо̑рам ло̏пту да ми спа̏дне ко̀ја ки̏ла. Јаша Томић [1]
  3. Ова деца по цео дан шораду ту лопту. [4] Иланџа Нови Сад Кумане Шурјан Бока Неузина Иванда [1]
  4. Ко̀и је ло̏пту шо́ро, та̑ј да̑ њѐговим друга́ру. [3] Меленци [1]
  5. А за̏што ти̑ ту̑ шо̑раш? Ново Милошево [1]
  6. С опроште́њем, са̏мо ма́лко се стр̀пи, ѝде̄м да шо̑рам. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Иланџа [1]
  7. Шора кад иде. Јасеново [1]
  8. Ову игру у Кикинди, Башаиду и Мокрину зову „шорање” ( — Л; Ос) [ЕГСО 161]. [2] [1]
  9. Нѐмој да се смѐјеш, са̏д кад и тѐбе шо̏рнем, па ћеш вѝдити. Јаша Томић Пачир Шурјан Бока Неузина [1]
  10. Шо́рно ме је у̀ ногу, па ме бо̀ле. Деска [1]


Изведене речи:

  1. шорање [1]
  2. шорнути [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 102.
  3. 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 347. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 307, 308.

Напомене[уреди]