шегрт
шегрт
Језици (3)
Српски
СрпскиИменица
шегрт, м
Категорије: ков.риб.
Облици:
Значења:
- Младић или дечак који учи занат код мајстора; ученик у привреди. [2] Вршац[1]
- Шаљиво проверавање новог шегрта. [1]
- Гвоздени сталак, служи за придржавање једног краја дужег предмета који се греје у ватри. [1]
Примери:
- Три̑ го̏дине тре̏ба да ѝде шѐгрт да у̀чи, о̏нда по̏сле по̀стаје ка̑лфа. [3] Нерадин [1]
- Би́ла сам, о̏нда се то̑ та̀ко кази́вало, шѐгрт. [4] [5] [3] Арадац Бачинци Сот Нештин Сремска Каменица Ириг Инђија Крчедин Суботица Пачир Мол Кула Турија Каћ Нови Сад Бачка Паланка Бегеч Футог Тител Нови Кнежевац Мокрин Башаид Деска [1]
- Би́ло је на̑с два̑ шѐгрта. Ковиљ [1]
- Једна од многобројних шала била је и „проба шегрта". Састојала се у испробавању да ли ће шегрт брзо научити занат. Он је морао да се провуче испод папуџијског пања. Ако му то успе, биће добар папуџија. Али док се он провлачио, — а калфе су му обично давале стари пањ с ниским ногама — они су га шибали каишевима. При таквим шалама многи шегрти проливали су сузе [...], а многи су издржали [...], па су касније као калфе исте шале примењивали према својим млађима у занату. [2] Вршац [1]
- Приликом састављања канапа користи се сталак хенгер штангла која замењује шегрта па има назив „други шегрт”. [6] [1]
- После имаш баковац, шегрт, два краћа [дрвета], која вежеш са стране и заврнеш једек и онај тамо врти и овај с ове стране врти. [7] Сремски Карловци [1]
Изрази:
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 122.
- ↑ 3,0 3,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 172.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 189.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.