шѐгрт

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

шѐгрт

шѐгрт (српски, lat. šègrt)[уреди]

Значења:

  1. Младић или дечак који учи занат код мајстора; ученик у привреди. [1] Вршац[2]

Примери:

  1. Три̑ го̏дине тре̏ба да ѝде шѐгрт да у̀чи, о̏нда по̏сле по̀стаје ка̑лфа. [3] Нерадин [2]
  2. Би́ла сам, о̏нда се то̑ та̀ко кази́вало, шѐгрт. [4] [5] [3] Арадац Бачинци Сот Нештин Сремска Каменица Ириг Инђија Крчедин Суботица Пачир Мол Кула Турија Каћ Нови Сад Бачка Паланка Бегеч Футог Тител Нови Кнежевац Мокрин Башаид Деска [2]
  3. Би́ло је на̑с два̑ шѐгрта. Ковиљ [2]


Референце[уреди]

  1. Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 122.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. 3,0 3,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 172.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.

Напомене[уреди]