чѐло

чѐло

чело (српски, lat. čelo)[уреди]

Облици:

  1. че́ло Вршац Избиште [1]

Значења:

  1. Део лица изнад очију до руба косе; одговарајући део животињске главе. Црвена Црква[1]

Примери:

  1. Па̏о је баш на чѐло, па са̏д ѝма̄ чво̀ругу. [2] [3] Бачинци Лаћарак Сремска Митровица Суботица Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Јасеново Ченеј Иванда [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]