черенац

черенац

черенац (српски, lat. čerenac)[уреди]

Именица[уреди]

черенац, м

Категорије: риб.риб.


Облици:

  1. -нца [1]
  2. чѐренац, че̏ренац Турија, чѐре̄нац [1]

Значења:

  1. Мрежа четвртастог облика причвршћена на два лучно повијена прута за које је на средини везана дужа мотка. Черевић[1]
  2. Врста черенца који је учвршћен на рашљасто дрво забодено у земљу. [1]
  3. Исто. [2] Стари Сланкамен[1]

Примери:

  1. Кад оће штуку да вата, смуђа [...], ондак черенац спушта доле и кад рибе ове младе виде — оне путују, иду, наиђу, ондак он њега дигне; черенцом уватиш ту ситну рибу. [2] [3] [4] Бачко Градиште Стари Сланкамен Нови Сад Ковиљ Нови Бечеј Фаркаждин Чента [1]
  2. Чѐренац може да буде у квадрат своји метар осамдесет [...] Исто са два обруча, онда једна мотка [...] има попреко [...] Конац и трску метне. [2] [5] Апатин Чуруг Змајево Госпођинци Жабаљ Бегеч [1]
  3. То је тај черенац, стојећи велики. [2] Стари Сланкамен Србобран [1]
  4. То су черенци, тако ми кажемо, ти мали [шарани] што иду четир у килу. [2] Падеј [1]


Синоними:

  1. дизало [1]
  2. чортан [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 13.
  5. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене[уреди]