чауш
чауш
чауш (српски, lat. čauš)[уреди]
Именица[уреди]
чауш, м
Облици:
Значења:
- Важан свадбени часник, сват који својим шалама развесељава сватове (обично младожењин зет). [1]
Примери:
- Затим чауш ухвати за други крај мотке, а стари сват узме повећу мараму и стане је причвршћивати на мотку. [2] [2] Крашово [1]
- У банатским сватовима нема свадбених часника са војничким звањима као што има код Срба у Срему, где су познати часници „војвода", „чауш", „баша". [3] [1]
- О̏нда ча̏ӯш бу̏де — то̏ о̀бично бу̏де зе̏т. Лаћарак [1]
- Би́ло на ср̏пским весе́љу и ча̏ӯш, та̏ки јѐдан који се о̏бӯко, обу́че чо̏век у же̏нско оде́ло, па ска̑че, и̏гра. И о̏нда ка[д] до̑ђе се да се и̏де у ста̑н ис цр̑кве, о̑н ме̏те ко̏рито, та̑ј ча̏ӯш, ме̏те во̏де, преко во̏де тре̏ба да пре̑ђеш, ал тре̏ба да пла̑тиш. [4] Помаз [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 57. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 154.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.