Pređi na sadržaj

čauš

čauš

čauš (srpski, lat. čauš)

[uredi]

Imenica

[uredi]

čauš, m

Oblici:

  1. čȁӯš [1]

Značenja:

  1. Važan svadbeni časnik, svat koji svojim šalama razveseljava svatove (obično mladoženjin zet). [1]

Primeri:

  1. Zatim čauš uhvati za drugi kraj motke, a stari svat uzme poveću maramu i stane je pričvršćivati na motku. [2] [2] Krašovo [1]
  2. U banatskim svatovima nema svadbenih časnika sa vojničkim zvanjima kao što ima kod Srba u Sremu, gde su poznati časnici „vojvoda", „čauš", „baša". [3] [1]
  3. Ȍnda čȁӯš bȕde — tȍ òbično bȕde zȅt. Laćarak [1]
  4. Bílo na sȑpskim vesélju i čȁӯš, tȁki jѐdan koji se ȍbӯko, obúče čȍvek u žȅnsko odélo, pa skȃče, ȉgra. I ȍnda ka[d] dȏđe se da se ȉde u stȃn is cȓkve, ȏn mȅte kȍrito, tȃj čȁӯš, mȅte vȍde, preko vȍde trȅba da prȇđeš, al trȅba da plȃtiš. [4] Pomaz [1]


Sinonimi:

  1. čaja [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 57. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 154.
  4. ↑ Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=чауш&oldid=417262”