ча̑с

ча̑с

час (српски, lat. čas)[уреди]

Облици:

  1. ча̑с [1]

Значења:

  1. Признање, поштовање у друштву, репутација, углед; уважење. [1]

Примери:

  1. Јѐдна од ѝљаде ак др̀жи му̑жу ча̑с. [2] [3] Итебеј Бока Неузина Фаркаждин [1]
  2. Ја̑о, што је то̑ би̏о опѐра̄тор, сва̏ка му ча̑с. Бачинци [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 163.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 84, 335, 361.

Напомене[уреди]