цр̑ква

цр̑ква

цр̑ква (српски, lat. cȓkva)[уреди]

Именица[уреди]

цр̑ква, ж

Облици:

  1. , црква, [1]

Значења:

  1. Простор за жене у цркви. Сомбор Нови Кнежевац Ново Милошево Вршац Јасеново[1]
  2. Простор за мушкарце у цркви. Нови Кнежевац[1]

Примери:

  1. Бес цр̑кве сва̏дба ни́је би́ла да се одржа́вала, то̑ је пр̑во у̀ општини, по̏сле у цр̑кви. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Нови Сад Бачинци Сремска Митровица Бешка Сомбор Бачко Петрово Село Дероње Госпођинци Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Падеј Кикинда Бочар Српска Црња Ново Милошево Башаид Итебеј Међа Кумане Меленци Житиште Јаша Томић Елемир Зрењанин Арадац Бока Неузина Велики Гај Томашевац Фаркаждин Иланџа Чента Сефкерин Црепаја Избиште Јасеново Чип Деска Сенпетер [1]
  2. Ово је црквина шума и ливада ту покрај реке. Сомбор [1]
  3. И она и он лудују за српском црквом. Сомбор [1]


Изведене речи:

  1. цр̑квин [1]


Синоними:

  1. скупштина [1]


Изрази:

  1. Висок ко торањ одцркве Јасеново [1]
  2. Ко се силом уцркву тера тај се Богу не моли ("ништа се не може на силу урадити"). Сомбор [1]
  3. тишина ко уцркви ("велика тишина"). Сомбор [1]
  4. наћицркву где ће се богу молити ("уздати се у онога који неће помоћи"; "На̀шо̄ си цр̑кву ди̏ ш се бо̏гу мо̀лити!"). Футог [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 172.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 128, 143, 160.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84, 128, 130.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 321.
  6. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 138.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 60, 64.

Напомене[уреди]