цеђ

цеђ

Српски

цеђ (српски, lat. ceđ)

Именица

цеђ, м

Значења:

  1. Вода кувана с пепелом. [1]

Примери:

  1. То праву цеђ, скуваду воду с пепелом и прелиједу вуну и држиду један дан. [2] [3] Ченеј Сусек Лаћарак Свилош Черевић Крушедол Суботица Турија Чуруг Жабаљ Госпођинци Каћ Нови Сад Ново Милошево Орловат Деска Иванда [1]
  2. Не̑маш бо̏ље него кад о̀переш ко̏су у це̑ђи. Бачинци [1]
  3. Пр̑ви це̑ђ — пе̏ремо, испе̏рем из је́не во́де, те пр̑ве, па дру̏гу мла́ку, па о̏ндак те̏к ме̏тем да ку̏ва, да се искува̑ва. [1]
  4. Пр̑во прѐправиш це̑ђ, га ме̏теш с о̀том вре̏ћицом у ко̀рито и све̏ с вѐшом пре̏лијеш. Кад се во̀да ма́лко о̀ла̄ди да мо̏ж да ме̏теш ру̑ке, о̏нак тр̀љаш ве̏ш о це̑ђ. Јаша Томић [1]
  5. Вуну перу жене на тај начин што је искувавају у казану са цеђи (цеђ — луг, добија се искувањем пепела) и после добро исперу чистом водом. [4] [1]
  6. То̑ се по̏сле бе́ли, топи̑ се, пе̏ре у це̑ђ  ; ж. [5] Избиште Лаћарак Хртковци Равно Село Бегеч Ново Милошево Меленци Шурјан Бока Неузина [1]


Синоними:

  1. луг [1]
  2. мутљаг [1]
  3. луг [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 195.
  5. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене