це̑в

це̑в

це̑в (српски, lat. cȇv)[уреди]

Именица[уреди]

це̑в, ж

Категорије: анат.


Облици:

  1. цев [1]

Значења:

  1. Део ватреног оружја. [1]
  2. Мали дрвени или тршчани ваљак, калем на ткачком разбоју на који се суче пређа. [1]

Примери:

  1. Ко̏ла, па ѝмају на̏траг она̀ко це̑в широ̀ку што и̏ма ру̏пице, и о̀на ѝде и то̑ по̀лӣва. [2] [3] Кула Јамена Вашица Сот Ердевик Мартинци Сусек Свилош Шуљам Вогањ Буковац Сремски Карловци Шатринци Чортановци Прхово Голубинци Стари Сланкамен Сурдук Пачир Мартонош Сомбор Сивац Стапар Дрљан Дероње Товаришево Бачка Паланка Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Орловат Перлез Добрица Велико Средиште Сакуле Алибунар Јасеново Делиблато [1]
  2. О̏ндак и̏ма јѐдна це̑в, која ба̀ка̄рна, ко̀ја ѝде у та̀ба̄рку. Бешка [1]
  3. У̀ [о]но се до̑ба пла́ћало два̑ фори́нта о[д] две̑ ва̏тре, о[д] две̑ це̑ви пу̏шка. [4] Ново Милошево [1]
  4. То̑ је ма̑ла це̑в, шу́пља тр̀ска, а око ње̑ намо̀таш па̀мук јел ву̏ну и прову́чеш кроз чу̀нак. Неузина [1]
  5. Су̏тра тре̏ба да су̑че це̑ви, да тка̑. Лаћарак [1]
  6. То̑ ме̏те на мотови̏ло и на че́крк су̑че це̑ви. Избиште Сусек Свилош Черевић Пачир Бегеч Ново Милошево Јасеново [1]
  7. И о̏нда то̑ када на̀сӯчемо ту̏ це̑в, о̏нда ме̏темо у о̀ву ја̏му и у о̀ву, и о̏нда тка̑мо. Дероње [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 47.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.

Напомене[уреди]