цветати

цветати

цветати (српски, lat. cvetati)[уреди]

Глагол[уреди]

цветати, {{{вид}}} непрел.

Именица[уреди]

цветати, {{{род}}}

Категорије: прен.прен.прен.


Значења:

  1. Развијати, пуштати, терати цветове (о биљци). [1]
  2. Образовати гроздове (о лози). [1]
  3. Бујати, развијати се, напредовати. [1]
  4. Добијати вински цвет (о вину). [1]
  5. Добијати, пуштати ројеве инсеката из реда Ephemeroptera (о реци). [1]
  6. Развијање, пуштање, терање цветова (о биљци). Сомбор Тараш[1]
  7. Јављање на површини воде инсекта из реда Ephemeroptera. [1]

Примери:

  1. Цвѐтају во̏ћке, тра́ва зелѐнӣ. Нови Сад [1]
  2. Зи̏нзеле̄н — по зѐмљи, а цвѐта пла́во. [2] [3] Елемир Суботица Сомбор Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител Тараш [1]
  3. Пр̑во ми је би́ла ви̏сибаба цве̏тала, па о̏ндак је цве̏то ша̀фра̄н, па е̏во са̏д зу̀мбул, па ла́ле, па о̀вај зи̑мски ше́бој. Велики Гај Ковин [1]
  4. Твоја Милка цвета. Сомбор [1]
  5. Пре̑ цвѐта̄ња Ду̏нава, кад ка̑жу цвѐто Ду̏нав, о̏ндак та̑ј цве̑т прѐпла̄ви Ду̏нав, то̑ бу̏де здра̏во мно̏го то̑г цве̑та. А кад про̑ђе, о̏ндак ка̑жу — пре̏цвето Ду̏нав. Док цвѐта, о̏ндак се сва̏ ри̏ба ди̏гне. [4] Ковиљ [1]
  6. Цвета Дунав и Тиса, само Дунав увек раније цвета него Тиса. То, на пример, дође негде тамо концем маја, око половице јуна. [5] Стари Сланкамен [1]
  7. Цвета Тиса. И Дунав цвета, само дунавски цвет је други, оде је други. Оде је крупнији, тамо је ситан. [5] Падеј Босут Моровић Сремска Митровица Сремски Карловци Бачка Паланка Футог Гардиновци Перлез Чента [1]
  8. Цвѐта̄ње Ти̏се је пра̑ва ства̑р за пѐца̄роше. [4] Тараш Ковиљ [1]


Изведене речи:

  1. цвѐта̄ње [1]


Изрази:

  1. нецветају му руже ("не иде му добро, није како је очекивао"). Сомбор [1]
  2. Кад на врбуцвета липа ("никад"). Сенпетер [1]
  3. ˜ од среће ("веома се радовати"; "Цвѐтам од сре̏ће"). Тараш [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 528.
  4. 4,0 4,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  5. 5,0 5,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]