цве̑т

цве̑т

цве̑т (српски, lat. cvȇt)[уреди]

Именица[уреди]

цве̑т, м

Именица[уреди]

цве̑т, м

Категорије: бот.зоол.прен.бот.прен.


Облици:

  1. цвет [1]
  2. цве̑т 1., — Ко̀д, на̄ зо̀ву, пѐтровско цве̑ће,, а у, опоте́кама и,, ми̏слим, ва̀ко,, то̑ је, ха̀јдӯчка тра́ва., на̀правимо ве́нац, — Бц, цве̑т 1. [1]
  3. цвет [1]

Значења:

  1. Цвет вишње. Сомбор Вршац[1]
  2. Цвет камилице. Вршац[1]
  3. Matricaria chamomilla , камилица. [1]
  4. Барска биљка Spyrodela polyrrhiza. [2] Ковиљ[1]
  5. Као део ботаничких назива. [1]
  6. Барска биљка Spyrodela polyrrhiza. [1]
  7. Инсект из реда Ephemeroptera. [1]
  8. Исто. [1]
  9. Инсект Palingenia longicauda из реда Ephemeroptera. [1]
  10. Исто. [1]
  11. Време цветања. [1]
  12. Плесан на површини вина. [1]
  13. Бели белег на челу коња. [1]
  14. Шара, украс у облику цвета. [1]
  15. Драга, мила, врло лепа особа. Орловат[1]
  16. Taraxacum officinale , маслачак. [1]
  17. Као део ботаничких назива. [1]
  18. Cichorium intybus. Нови Сад[1]
  19. Galium aparine. [1]
  20. Convallaria majalis , ђурђевак. Ново Милошево[1]
  21. Taraxacum officinale , маслачак. Иланџа[1]
  22. Исто. [1]
  23. Galium verum. [1]
  24. Исто. Каћ[1]
  25. Исто. [1]
  26. Onopordon acanthium. Иланџа[1]
  27. Achillea millefolium. [1]
  28. Исто. Ловра[1]
  29. Agrimonia eupatoria. [1]
  30. Matricaria chamomilla , камилица. [1]
  31. Daucus carota. [3] Деспотово Силбаш[1]
  32. Назив одмила за девера. [1]
  33. Име од миља за млађу заову. [1]

Примери:

  1. А о̏нда се млѐчика, то̑ се та̀ко зва́ла, та̀ко не̏ки цве́тови, то̑ је би́ло као жу́та бо́ја. [4] Арадац Сремска Митровица Сомбор Мошорин Ковиљ Ново Милошево Српска Црња Орловат Иланџа Избиште Јасеново Ковин [1]
  2. Е̏, то̑ је тра́ва не̏ка која и̏ма не̏ки та̀ко цве̑т, жу́тозе̏ленкаст, јѐдва се ви̏ди, ал од ње̑ бу̏ду ја́ја жу́то о̀фа̄рбана. Кула [1]
  3. Врло ретко се чује и израз жабљак [за камилицу], а још ређе жабља трава, жабљи цвет. [5] [1]
  4. Ни́је рѝтски цве̑т и ду̀на̄вски цве̑т и̏сто, о̀но је бу̏ба, ти̑ски цве̑т, ду̀на̄вски, а рѝтски цве̑т — то̑ је баш би̑љка што се расцвѐта на во̀ди, бе́ло цве̏та. [2] Ковиљ [1]
  5. Ја би нешто мого да кажем о том цвету. Он се појави трипут годишње; први пут највише, други пут мање, трећи пут скоро да га и [нема]. Рибари кад га има доста, први пут кад се покаже — ја сам тако бар радио да га имам за шест месеци, па чак и зими да га имам за мамац. Он је нуз обалу, наишо брод и шта ја знам, истеро га или у лиманима. Ја купим то корпом, саћуром. Накупим доста, однесем кући, и на даску или две — саставим три даске овако — и њега сушим. Осушим га. Прво га оперем — он је доста и муљав — прво га оперем па однесем кући, оставим на даске да се осуши. Кад се осуши, видим да је сув — не дам да покисне. Онда га скупим и ставим — онда није било ти најлонски кеса — ставим га обично на неки папир и обесим ди не може ништа доћи. Ја кад ми треба за употребу, ја га скидам и само у млаку воду. Исто тако дође као да је пун, а он је празан, нема ништа од њега. [6] [2] Босут Сремска Митровица Кленак Стари Сланкамен Мол Футог Ковиљ Гардиновци Падеј Елемир Перлез [1]
  6. Ми смо кадгод купили тај водени цвет па на њега ватали кечиге, на удице мећали и ватали кечиге. [6] [2] Ђурђево Босут Сремски Карловци Стари Сланкамен Ковиљ Перлез [1]
  7. Било је некад, то је сад изумрло, цвет водени. То сад има још у Тиси. [6] Нови Сад [1]
  8. Основна му је храна [шарану] цвет тиски јели пак речни цвет. Елемир [1]
  9. Он [шаран] једе свашта, он једе глисту, разне инсекте, бубице, цвет, звани рибљи цвет. [6] Елемир [1]
  10. Багер… с њим се вади буба, тај цвет водени, савски… Ту храну узима свака риба. [6] Босут [1]
  11. Најпогоднија је ова варалица за рибу — то се тако и звале варалице — да, то је најзгодније цвет био, тисин цвет. [6] Мол [1]
  12. Основна му је храна [шарану] цвет тиски, јели пак речни цвет. [2] Елемир Ковиљ [1]
  13. Тиски цвет — то има само на тим брзим, на текућим водама ди је песак обично. То је тај тиски цвет. То је, у ствари је то, то је црв. Србобран [1]
  14. Све је већ у цвету. Сомбор Орловат [1]
  15. Вино уватило цвет. Јасеново Суботица [1]
  16. Купијо је вранца с цветом. Сомбор [1]
  17. Ту̑ су придевѐни о̀ни цве̏тови, о̀не со̏мотске ру́же. [7] Обзир [1]
  18. Ба̑нда пра̏ти, а о̀ни ѝду са цве̑ћом. Мартонош [1]
  19. Е̏то, во̏лим цве̑ће и с о̀тӣм се пу̏но за̀бављам. [8] [9] [10] [4] Велики Гај Сомбор Сивац Ченеј Бегеч Ново Милошево Итебеј Баваниште Јасеново [1]
  20. Во̀лела сам цве̑ће, са́дила сам. Нови Сад [1]
  21. Пра̏вӣ се ле̑к од њѐга. Жу̑т цве̑т ѝма, а ли̑ст и̏ма та̀ко ду̏гуљаст. Гу̏шчије цве̑ће, за̀то што цва̀ти кат се гу̏шчићи ле́гу. [3] Силбаш [1]
  22. Девѐрско цве̑ће, о̀но што се за̀качи. Та̑ што је лѐпљива. А не̏, кр̀пигӯз је дру̏го; о̀во је девѐрско цве̑ће. Ова̀ко га за̀качӣш. Ру̏змарӣн, девѐрско цве̑ће то̑ је. [3] Силбаш [1]
  23. По̏сле бу̏де бе́ло па дѐца пи́ре. То̑ је змѝјино цве̑ће. Ра̏но у про̀леће цва́ти, кад змѝје ѝзлазе. [3] Дероње Нештин Вајска Бођани Бачка Паланка [1]
  24. За Ѝвандан смо ми̑ дево̀јчице и дѐво̄јке ѝшле да бере́мо ѝва̄нско цве̑ће, оплѐли ве́нац. Кула [1]
  25. Бе̏ремо ле́по ива̀нско цве̑ће. Помаз [1]
  26. На̀правиш ве́нац од ѝва̄њског цве̑ћа. [2] Лаћарак Бачинци Сусек Свилош Равно Село Ђурђево Каћ Ковиљ Ново Милошево [1]
  27. То̑ је ѝвањско цве̑ће, што плете́мо ве̑нце. Па се̑дмог ју̑ла, о̏нда је Ѝванда̄н. То̑ је на̏ш пра̑зник. То̑ су пре̑ дѐца ѝшли у̏ ата̄р, тра́жили цве̑ће. У̏вече Ѝвандана, о̏нда ѝду и пе̏вају: ѝвањско цве̑ће, пѐтровско цве̑ће; Ѝван га бе̏ре, Пе̏тар га плѐте. [3] Силбаш Пивнице Дероње Деспотово Параге Товаришево Обровац Бачка Паланка Неузина [1]
  28. Тако, на пример, Achillea millefolium назива се у Војводини петровско цвеће и папрац. [5] [1]
  29. Када у рано пролеће, поред путева, на бентовима канала и ливадама процвета жути маслачак, сремска деца трче да беру родино цвеће. А баш се и први цветови родиног цвећа поклапају са њеним доласком у наше крајеве. [11] [1]
  30. У Иђошу исту биљку [камилицу] називају родино цвеће. [5] Иђош [1]
  31. А са̏д, о̀во по̀зна̄јем, о̀во̄ је ро́дино цве̑ће. А ка̑жем ти, за̀то̄ се зо̀ве ро́дино цве̑ће што о̀но цвѐта у до̑ба када ро́де до̀лазе. [3] Пивнице [1]
  32. Обично је [невеста] девера називала „голуб", „цвеће". [1]
  33. Девера је млада, по свекрвину упуту, обично звала дика […] а женске: јединица, фрајлица, цариградско цвеће и сл. [12] Јарковац [1]


Изведене речи:

  1. цве̑ће [1]


Синоними:

  1. цват [1]
  2. буба [1]


Изрази:

  1. каквим сецветом закитиш, онакав ћеш мирисати ("исто"). Ново Милошево [1]
  2. Вино уватило ˜ ("појавила се плесан на вину"). Јасеново [1]
  3. каквим сецветом закитиш, онаквим ћеш се китити ("треба пажљиво бирати мужа (или жену)"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  4. ↑ 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Јован Туцаков, Лековите сировине у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1950, 347 стр, стр. 45.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 70.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160.
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 34, 47.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 84.
  11. ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 121.
  12. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 109.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=цве̑т&oldid=205182”