хле̏б

хле̏б

хле̏б (српски, lat. hlȅb)[уреди]

Именица[уреди]

хле̏б, м

Категорије: ков.


Облици:

  1. хлеб [1]

Примери:

  1. Зна̑ се већ ко̏лко ѝде на јѐдан хле̏б со̏ли. Стари Сланкамен [1]
  2. Јер зна̑м да је ма̏ма по̀ко̄јна, кад је пра̏вила реза́нце, наш, ка̀дгод су ме́сили хле̏б за недељ да́на у ти̑м на̏шим сѐља̄чким пе̏ћима, ве̑лике ле̏бове. Кула [1]
  3. Ја̏ сам ви̏дио да мно̏ги љу̑ди хле̏б ба́цају. [2] Ђала Лаћарак Буђановци Бачко Градиште Ново Милошево Арадац [1]
  4. То̑ је хле̏б. То̏ је као хле̏б кат пресѐчете по̏пола. То̏ слу̑жи да се ва̏тра нѐ шӣри да̏ље, него ску̑пљате ако ћете у̏жу ва̏тру, ако ће ши̏ра. А ка[д] то̏га не̏ би би́ло, о̏нда би температу́ра се сва̏ разѝлазила. [3] Сот [1]


Синоними:

  1. леб [1]
  2. фершмит [1]


Изрази:

  1. Зече, зече, ко тихлеба сече ("врста дечије игре"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]